Ово нам је и подсетник на висину службе Богородице, и порука о важности завета, и наговештај да се од малих ногу треба чувати чистим.

Ово нам је и подсетник на висину службе Богородице, и порука о важности завета, и наговештај да се од малих ногу треба чувати чистим.

Међутим данас је још један аспект изузетно важан. Знамо да је Богородица у храму од детињства – родитељи су је тамо послали као дете. Ако је тако дуг боравак у зидовима цркве био важан за Пресвету Богородицу, за Њено савршенство, шта онда рећи о нама, обичним људима.

У овим лукавим данима, храм буквално постаје острво спасења.

Када се лавина мржње и вести сруши на човека на сваком кораку, он може само да се склони у храм Божији. Само овде можете да се заштитите од буке информација. У храму се смирујемо и долазимо у оно стање које је спасоносно и природно за душу. Овде су наше молитве посебне, јер смо заштићени од светске сујете и фокусирани на "само једно потребно". Овде без сметњи слушамо најважније истине о Богу Творцу, о Промислу Божијем и највишој љубави Божијој према човеку. Овде се дешава оно најдрагоценије за верника – ми долазимо у додир са самим Богом у Тајнама.

Свети Теофан Затворник је рекао „да се свемилостиви Господ посебно благоизволи да буде присутан у црквама освећеним молитвеним призивањем Његове благодати...“.

Међутим они покушавају да нам одузму ову радост, у облику храма Божијег. Данас пролазимо кроз посебне искушења. Наши храмови се газе и отимају. И сами верници и слуге Цркве проглашавају се ван закона.

Међутим ова жалосна времена нам дају јединствену прилику: поред заштите спољашњих храмова – да у себи саградимо унутрашњи храм, који, по речи св. Теофана Затворника, састоји се у „непоколебљивој верности свим законима и прописима свете Цркве Божије“. Оданост Христу и Истини, добре мисли и дела, прихватање воље Божје – то су украси нашег унутрашњег храма, који нико никада не може да поруши или погази. Колико год било тешко, овај унутрашњи рад је неопходан. Човек се не може зауставити само на спољашњим активностима, иако без тога ништа унутрашње не може да се деси или успостави. „Освећени храм је директна слика тог невидљивог храма који треба да се изгради за Њега у нашим срцима. Додајте већ завршеном делу на изградњи овог видљивог храма још једно дело, које не може имати краја – о припреми срца за вечни духовни храм Господњи“, подстиче свети Теофан.

Промишљено је да празник Ваведења Пресвете Богородице у храм пада на дане Божићног поста. Приближавамо се почетку новог живота – Рођењу Христовом. Из јасла ће нам засијати Светлост Христова и почетак нашег усиновљења од Бога. Шта може бити утешније и радосније?

И ове године поново ће кренути наши нови путеви од Јасла Христових: духовни, стваралачки, породични, монашки, друштвени. И нека нас сви воде једном циљу: у Царство Небеско, у Богоопштење, у гозбу Господњу.

Записала Наталија Горошкова