7. члан. «И Који ће опет доћи са славом, да суди живима и мртвима, Његовом Царству неће бити краја».

Седми члан Симбола вере говори нам о Другом доласку Господа нашег Исуса Христа и о том Суду над целом човечанством, који ће уследити непосредно после општег васкрсења мртвих.

Према Светом Писму и светоотачком Предању, Други долазак Христов биће потпуно другачији од онога што је био први. Први пут је Син Божији дошао на ову земљу као Спаситељ: Он је постао Син Човечији да спасе човечанство од греха, ђавола и смрти. Други пут ће доћи да убере плодове Своје делатности: да суди целом људском роду у складу са Законом који је чинио основу Новог Завета – Законом љубави.

Као што је раније поменуто, Страшном суду ће претходити васкрсење мртвих. Зашто је неопходно васкрсење мртвих? Јер је циљ људског постојања Вечност. Истовремено, сама Вечност може имати два вектора: блажену Вечност у Богу, или, напротив, вечност паклених мука далеко од Њега. А таква Вечност је могућа само за пуноправну особу – особу која се састоји од душе и тела. Зато ће уследити васкрсење свих мртвих, јер су само у овом случају могуће и истинско блаженство и истинска мука.

Осим тога, Други долазак Христов имаће још једну особину – биће изненадни. Сам Спаситељ за њега каже: «А о дану томе и о часу нико не зна, ни анђели небески, до Отац мој сам» (Мт 24,36). Зашто нико не зна када ће се то догодити? Свети Оци су, расправљајући о овом питању, приметили: неизвесност времена Другог доласка Христовог учи човека главном - непрестаној спремности да се сретне са Богом и сталној контроли над собом која је повезана са тим. Свети Игњатије Кавкаски убеђује: „Љубљена браћо! Бдијмо и припремајмо се, опскрбљујући се свим врлинама, а посебно милосрђем, које садржи и крунише све врлине, будући да је љубав – покретачка снага милосрђа – свеза хришћанског савршенства (Кол 3,14). Jер милосрђе је оно што људе који су њоме испуњени чини боголикима».

Свети Филарет Московски веома сликовито пише о томе како ће се десити Суд: Бог ће „судити тако да ће се свима открити савест сваког човека; не само сва дела која је неко учинио у току целог свог живота на земљи откриће се, али и све изговорене речи, тајне жеље и мисли». А Свети Јован Шангајски додаје: „Суд не познаје сведоке ни записе у протоколу. Све је записано у људским душама, а ови записи, ове „књиге“ се откривају. Све постаје јасно сваком и самом себи, а стање човекове душе одређује, куда он иде,  надесно или налево. Неки иду у радост, други у ужас.

У зависности од тога како је човек живео на земљи, како се припремао за сусрет са Богом, наследиће такву Вечност. Достојни и праведници ће наћи вечни живот код Бога, а грешници ће наћи вечну муку припремљену за ђавола и његове слуге. А после ће доћи вечно Царство Христово, Царство доброте, истине и љубави.

Али у исто време морамо запамтити да Господ није само Страшни судија, Он је и Милосрдни Отац и, наравно, у својој милости ће користити сваку прилику да не осуди, већ да оправда човека. О томе веома живописно пише свети Теофан Затворник: „Господ хоће да се сви спасу... На Страшном суду Господ ће покушати не само како да осуди, него и како да свакога оправда. И оправдаће свакога, само да је бар мала прилика..