6. члан. И Који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца.

6. члан Символа вере открива нам следећи важан догађај из земаљског живота Господа нашег Исуса Христа – Његово Вазнесење на Небо и седење са десне стране Оца.

Из Јеванђеља и Дела Светих Апостола знамо да је Господ после свог Васкрсења остао на земљи четрдесет дана са својим ученицима да их уверава у истинитост Васкрсења, учвршћује њихову веру и даје потребна упутства. У 40. дан, дошавши са апостолима на Елеонску гору, Христос се узнео на небо заједно са Својим Пречистим телом, и од тада је заједно са телом са десне стране Оца, тј. он је био у тој Божанској слави, у којој је увек остајао по Својем Божанству.

При томе, Вазнесење Христово на Небо уопште не значи Његов одлазак од нас. У последњим стиховима Јеванђеља по Матеју, Спаситељ се обраћа сваком од нас: «…И, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вијека» (Мт 28,20). То значи да Господ остаје са сваким од нас у свакој животној ситуацији. Зато се у Симболу вере каже да Христос не само да се уздиже на Небо, него и да седи са десне стране Оца. Ово последње, односно седење са десне стране Оца, нама даје наду да ће Господ увек услишати наше молитве и послати нам све што је потребно за наше спасење. Христос нас не оставља, Он нам утире пут ка Богу. Небо на које се Господ узнео је место посебног присуства Божијег, Царства Божијег. Христос је прошао целим путем нашег људског живота и узнео се на небо, показујући нам тако пут ка нашој истинској Отаџбини.

Дакле, Вазнесење Христово је, углавном, круна Његове земаљске службе. Син Божији се јавља пред Оцем Својим и открива Му у својој Богочовечанској личности обновљено јединство између Бога и човека.