4. члан. Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен.

Свети Атанасије Велики у једноj од cвојих беседа примећује: сви људи умиру зато што се рађају, а само је Један рођен да умре. Та једна особа је Господ наш Исус Христос. Син Божији долази у овај свет са једном сврхом: да нас све ослободи од власти смрти својом смрћу. Сам Христос о Себи каже у Јеванђељу: «Јер Бог тако завоље свијет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који вјерује у њега не погине, него да има живот вјечни» (Jн 3,16).

Старозаветни закон је рекао да сваки грешник мора бити кажњен. Међутим, Бог је у свом човекољубљу, не желећи да човечанство пропадне, узео на Себе све људске грехе. Истовремено, грех је био опасан за човека, не сам по себи као чин који га је удаљио од Бога, већ и зато што је грех проузроковао појаву смрти у нашем свету. Стога је за спасење човека било потребно победити не само сам грех, већ и смрт која од њега произилази. Смрт је непостојање, ништа, и ништа се не може победити споља. Смрт се може победити само изнутра, испуњавајући је Божанским Животом. Зато Бог постаје човек и дозвољава смрти да уђе у Њега, јер само у Богу смрт не може наћи храну за себе и сама умире. Није случајно што на Васкрс, највећи празник свих православних хришћана, Црква узвикује: «Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!». Свети Оци кажу: ако је пре Христа смрт била та страшна баријера која је човека заувек одвајала од Бога, онда се после смрти Христове на Крсту и сама смрт преобразила: она више не одваја човека од Бога, већ, напротив, даје особи прилику да се сретне са Њим. Свети Јован Златоусти у једној од својих беседа каже: смрћу Христовом спашена је пропадајућа васељена; ова смрт је спојила небо и земљу; ова смрт је уништила моћ ђавола и учинила људе синовима Божијим; ова смрт је уздигла људску природу на Царски Престо.

Поред тога, постоји ненасумично појашњење у 4. члану Симбола вере. Овде се каже да се Христово распеће догодило "у време Понтија Пилата». Зашто је потребно такво појашњење? А оно је, заправо, убачено да би се потврдила реалност самог распећа: распеће није фикција неке групе људи, већ стварни историјски догађај који се догодио на одређеном месту у одређено време. И, сећајући се овог догађаја, сваки верник, православни хришћанин носи крст на свом телу као подсећање на безграничну љубав Божију и велику жртву коју је Бог дао за спасење сваког човека.