10-й члан. Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

10. члан Симбола вере садржи исповедање јединства Крштења, под којим се подразумевају све Црквене Тајне. Тајне су посебне свештенорадње које је успоставио Сам Господ наш Исус Христос или Његови свети апостоли, у којима се човеку путем спољашњих обреда удељује спасоносна благодат Светога Духа. Један савремени теолог каже тако: Свете Тајне нису ништа друго него живот Духа Светога у Цркви.

Православна црква признаје постојање седам Светих Тајни. Прва таква Тајна је Крштење, које је, у суштини, ново духовно рођење човека. У овој Тајни човек умире за грех и рађа се за Бога: он се чисти од свих грехова, јер је грех оно што је препрека човеку на путу ка Богу и тако постаје члан Цркве Христове. Зато Символ вере говори само о Крштењу, јер је без Крштења живот у Цркви немогућ. О значају Крштења говори и сам Господ: „...ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије“ (Јн 3, 5). А пошто је крштење духовно рођење човека, оно може бити само једнократно. Због тога се у Символу вере исповеда управо „једно крштење“, јер је немогуће родити се два пута: ни телесно ни духовно.

Следећа Света Тајна, која је такође обавезна за православног хришћанина, јесте Миропомазање. У овој Тајни, верник, коме се поједини делови тела помазују светим миром, кроз ово миропомазање добиjа посебну благодат Божију – дар Духа Светога, — која је у стању да увећа и ојача примљени на крштењу духовни живот човека.

Тајна Евхаристије, према светим Оцима, јесте Тајна Светих Тајни. То је, у ствари, главна сврха постојања Цркве. У овој Тајни човек постаје причасник Тела и Крви Христове. У Тајни Евхаристије ми се сједињујемо са Богом и тако улазимо у процес обожења, који почиње у овом животу и достиже своју пуноћу у другом постојању – Царству Божијем.

Следећа Тајна је Тајна Покајања. У овој Тајни верник, кроз искрено покајање, добија од свештеника разрешење свих грехова. О томе колико је важно покајање као испит сопствене савести, посебно пре примања Евхаристије, свети апостол Павле каже: „Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњега“ (1 Кор 11, 28-29).

Тајна брака је Тајна која је заправо установљена у Рају пре пада у грех прародитеља Адама и Еве. Ово је Тајна у којој двоје – муж и жена – постају једно тело, и даје им се благодатна сила да расту и јачају међусобну љубав и правилно хришћанско васпитање деце. Свети апостол Павле веома живописно говори о значају ове Тајне, упоређујући је чак и са сједињењем Христа и Цркве: „... Муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је спаситељ тијела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима... Тога ради оставиће човјек оца својега и матер и прилијепиће се жени својој, и биће двоје једно тијело. Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви“ (Еф 5, 23–24; 31–32).

Јелеосвећење је Света Тајна намењена људима које је посетила болест. У овој Тајни, помазањем појединих делова тела освећеним уљем, даје се благодат Божија која исцељује и лече и телесне и духовне болести човека.

И, коначно, постоји још једна Тајна, без које је, у ствари, немогуће постојање других Тајни. Ово је Тајна Свештенства. У овој Тајни мушкој особи се даје посебна благодат полагањем епископских руку за свештеничку службу. Онај ко је примио благодат свештенства сам постаје вршилац Тајни, а у Цркви се чува благодатно прејемство које потиче од светих апостола.

Дакле, 10. члан Симбола вере је директан наставак претходног – 9. члана, који садржи веру у Цркву, будући да су Свете Тајне плод и смисао живота саме Цркве. Јер управо у Тајнама Света Црква врши своје служење роду људском, које је наставак спасоносне мисије Господа нашег Исуса Христа.