Пре свега, морамо превазићи свој страх. У супротном, неће нам пружити прилику да се крећемо у правом смеру.

Када смо у страху, губимо здрав разум и више нисмо у стању да трезвено проценимо ситуацију и свој положај. Не можемо радити на својим недостацима, проблемима док се не решимо страха. Jер немамо храбрости да себи признамо и почнемо да се боримо с њима.

Страх нам даје лажну слику, а ми не видимо праву.

«У страху су велике очи», каже народна мудрост. И ово је истина.

Због страха нам се свака препрека чини непремостивом, а ми одустајемо, препуштајући се уобичајеним потешкоћама. Нас застрашује и веже страх. А ово је врло опасна предаја.

Страх ће само повећати свој утицај на човека и упити га. И, као резултат тога, цео живот може да се одвија у стању страха и ужаса.