Много пута је речено до које мере су савремени људи зависни од вести. И како се види, што даље идемо, то је зависност већа.

Сада се око нас дешава толико окрутних, страшних и неправедних догађаја да се чини да нашу пажњу ништа не може одвратити од њих.

Па ипак није тако. Људи се не могу заситити ужаса који се збивају око њих. Језиво је, али се човек на све навикне. И онда му ово што се дешава није довољно. Душа већ захтева стране драме и трагедије.

Са великом похлепом упијамо вести о немирима у различитим деловима Земље, као да немамо довољно својих. А у исто време, озлоглашена јавност и даље распирује виртуелну мржњу, захтевајући да заузимамо jедну страну: „Јесте ли за Израел или Палестину?“, „Јесте ли за Венецуелу или Гвајану?“ итд. Иронично је, али пре тих најновијих догађаја мало људи је уопште знало за постојање Гвајане, а сада су инциденти тамо, испоставило се, толико важни за просечног човека који је гладан вести. Није ли ово лудост?

И заиста, овде је сада све много озбиљније него у далекој Гвајани. Шта нас тера да пажњу пребацујемо са хитних проблема на оне за нас потпуно виртуелне? Одговор: празнина душе. Душа хришћанина мора бити испуњена љубављу према Богу и ближњему, молитвом, посветити се кајању и исправљању својих мисли, жеља и поступака. Тешко нама ако то није случај.

Душа вазда жуди да буде испуњена, а ако не тежи Богу, испуњава је сурогат. А манична жеђ за све више и више вести један је од ових менталних сурогата који нас одвлаче од оног „само једног потребног“.

Данашњи њусмејкери (креатори вести), нажалост, често теже не толико да извештавају о догађајима, па чак ни да утичу на јавно мњење (мада им је и то важно), већ пре свега желе да привуку читаоца. Да би се то постигло, користе се разне манипулације: блистави провокативни наслови, који често не одражавају садржину материјала, надувавање лажне сензације од безначајне чињенице, итд.  И није важно што ће човек за три минута заборавити шта је прочитао. Ако би само прочитао, само да је некако реаговао, само да је поправио рејтинг публикације...

Авај, људи  најчешће  покорно прихватају ову игру, заборављајући на оно најважније. Међутим сада, у дане Божићног поста, желим да вас подсетим да је за вернике најважнија вест она вест коју су Анђели објавили пастирима пре две хиљаде година у Витлејему – радосна вест (Јеванђеље, на грчком) – о доласку у свет Спаситеља, Који ће заувек остати са нама. Ово је најважнија вест. Са њом се све може преживети.

Записала Наталиjа Горошкова