Људска природа је таква да у свом земаљском животу не може увек остати у једном стању. А после најрадоснијих празника, понекад се суочавамо са депресивном стварношћу која безобзирно упада у наше животе.

Људска природа је таква да у свом земаљском животу не може увек остати у једном стању. А после најрадоснијих празника, понекад се суочавамо са депресивном стварношћу која безобзирно упада у наше животе.

Душа дефинитивно стреми добру, правди, светости, па зато, када се на свом животном путу суочи са супротним појавама, постаје малодушна. И пре свега зато што човек схвата своју немоћ пред бројним силама зла које владају около.

За арогантну модерну особу васпитану у атмосфери успеха, раста у каријери и признања, страшно је осећати се немоћно. Ово је колапс свих животних ставова и циљева. Али хришћани имају потпуно другачије погледе.

Побожне душе су увек свесне ограничења своје снаге и могућности, као што каже псалмопевац: «Кад су раскопани темељи, шта ће чинити праведник?» (Пс 10,3).

У таквим случајевима верници се ослањају на вољу Господњу. На крају крајева, каже се „што је људима немогуће Богу је могуће“ (Лк 18,27).

Ослонити се на Божју вољу значи потпуно веровати Господу. Као што је Аврам веровао Њему, који је, по речи Створитеља, био спреман да жртвује сопственог сина, знајући да Бог неће дозволити никакво зло и да ће све сам уредити.

Али, авај, ми немамо веру Аврамову. Често морамо да приморавамо себе да верујемо Богу. Заиста, поново запалити пламен вере у себи је посао, и то често прилично тежак. С времена на време морате се отрести страхова, сумњи, малодушности, устати и кренути даље. Али треба се само искрено поверити Божијем Промислу, треба само схватити да је сва наша судбина у длановима Господњим, како све наше тешкоће бледе пред Божјом благодаћу, као и све сумње које ствара наш несавршени земаљски ум.

Приче Соломонове говоре: „Уздај се у Господа свијем срцем својим, а на свој разум не ослањај се. На свијем путовима својим имај Га на уму, и Он ће управљати стазе твоје“ ( ПрС 3,5-6 ). Ово је пут за све нас.

Забележила Наталија Горошкова