Није важно шта мислимо о Богу, већ како се односимо према Њему.

Кад зађемо у суштину економије нашег спасења, прожети смо посебном љубављу према Богу, Који је предао наше душе Цркви Христовој.

А Црква је, као Мајка пуна љубави, веома светотајинска и осетљива на душу сваког човека и ствара услове који треба да служе нашем спасењу.

Ако погледамо црквени календар, видећемо како нас Црква, вођена искуством у надахнућу духа Божијег, пажљиво води током целе године, води нас тако да се стално сећамо своје праве намере и разумемо зашто и захваљујући Коме имамо прилику да се надамо вечном животу.

Црквена година по нашем предању почиње 1. септембра. А први празник у години је Рођење Пресвете Богородице. Лако је видети да ће последњи празник који затвара годишњи црквени круг бити и дан посвећен Богородици — Њено Успење.

Овако смо током целе године у топлом загрљају Богородице.

Између ова два празника сваке године поново проживљавамо целу причу о нашем спасењу.

Црква веома поштује Пресвету Госпојину Богородицу, јер из искуства зна да је Богородица забринута за наше спасење.

Сетимо се како је Промисао Божији припремио Рођење Богородице. Он jе припремао молитвама, надама старијих родитеља, који су живели по Божјем закону, будући да су били унутрашњи праведници, али им истовремено Господ није дао оно што су очекивали. Ипак, нису престали да се надају, нису роптали, нису тражили никакве разлоге, већ су се уздали у вољу Божију. И Господ је одредио да је овим старим родитељима рођена девојчица, која ће касније постати Мајка Бога Речи.

Људи који су живели на овој земљи и постигли светост покушали су да зађу у тајну нашег спасења и сваки догађај повезан са Светом историјом, јер ово је заиста тајна. Али колико год се надали свом великом уму, рационалним способностима, никада нећемо моћи у потпуности схватити ову велику таjну, тајну нашег спасења.

Зашто се то дешава овако, а не другачије, зашто Господ то одређује на овај начин, а не на други начин? Верник не мора само да разуме, већ и да прихвати. Како кажу свети оци, није важно шта мислимо о Богу, већ како се односимо према Њему. А наш став одређује вера. Веровање да Господ припрема наше спасење, спасење читавог човечанства и сваке особе понаособ.

Он даје све што нам је потребно да сваки дан постајемо бољи, украшавајући себе врлинама, а своју земљу добрим делима и праведним животом.

Фрагмент проповеди у Акдемичкој цркви Рођења Пресвете Богородице

21.09.2021

Записала Наталиjа Горошкова