Многи верници веома воле да причају о „крају времена“ и „смаку света“, али када дође до било каквих критичних догађаја, нису спремни да их мирно прихвате.

Разлог за овај парадокс је тај што се човек заправо плаши да прихвати саму идеју о крају земаљског живота, о крају његових благослова, а још више да може постати сведок апокалиптичких догађаја у свом животу.

Али вреди се сетити Христових речи упућених преко апостола свима нама: „Стражите, дакле, јер не знате у који ће час доћи Господ ваш“ (Мт 24,42). Другим речима, увек морамо бити спремни за најнепредвидљивије околности – како у време искушења, тако и у часу светског благостања. Али да ли покушавамо да будемо успешни у томе?

Протекла деценија је била посебно драматична за наш народ, а последње године потпуно су уништиле уобичајени ток живота. Међутим, нема толико људи који понизно прихватају оно што се дешава као искушења послате од Господа. Слажете се да већина људи жели чисто људски да се живот врати на некадашњи колосек, па да све одједном постане „као пре“. Због тога живе у сталном ишчекивању повратка "нормалних времена", као да замрзавају своје најбоље тежње у режиму приправности.

Овакав поглед на свет је разумљив, али, право говорећи, то је само јурење илузије. Свет се мења убрзано и глобално, а какав је био, више неће бити. А ако се осврнете на читаву историју човечанства, можете видети да су мирна времена без ратова, револуција, епидемија, глади и природних катастрофа пре изузетак него правило. Сетите се шта су доживели наши непосредни преци (родитељи, баке и деке) у првој половини прошлог века.

Жеља за комфором, и телесним и духовним, сама по себи није грешна, али може постати замка за душу верника ако се све мисли усредсреде на ову жељу. Напротив, ако су сви циљеви наше душе усмерени ка Господу, онда нас никакве катастрофе не могу поколебати.

Наравно, не знамо ни блиску будућност. Сви футуролози, политиколози, економисти, еколози и други стручњаци стално греше. Само Бог зна будућност. Стога, особа која ће, уместо да жуди за „нормалним временима“, испуњавати Божје заповести најбоље што може у било којој ситуацији, никада неће бити разочарана. Наиме, овај земаљски живот је привремен. А ослањати се на њега није баш паметно.

Не знамо шта нам је Господ својим Промислом припремио: да ли је ово почетак краја времена или још један период искушења, којих је у историји било много. Али оно што се поуздано зна јесте да ће онај ко се узда у Бога све моћи да издржи: «Ко се узда у Господа, он је као гора Сион, не помера се, остаје довека» (Пс 125,1).

Записала Наталиjа Горошкова