Разни активисти који себе сматрају интелектуалном елитом често показују арогантан и снисходљив однос према „обичним верницима“.

Такви „интелектуалци“ себе и себи сличне сматрају „сољу земље“ и „гласом Цркве“. А све остале су, како верују, само „неписмене баке“, чије мишљење не треба слушати.

У Цркви има много људи из различитих друштвених слојева, различитог степена културе и образовања, међутим сви они чине Тело Христово. И уопште није потребно да је црквена „интелигенција“ по нечему боља од „обичних“ парохијана. Наравно, дешава се да су људи због незнања склони сујеверима и предрасудама, али, како искуство показује, ни „интелектуалци” нису имуни на такве ствари, осим ако су њихове предрасуде истанчаније.

У ствари, образовани људи имају велику одговорност, а такође су у опасности управо у вези са својим образовањем. „... Знање надима, а љубав изграђује (1 Кор 8,1). А ово је веома важно, јер без љубави према ближњима свако сазнање постаје разлог за уображеност, гордост и, отуда, духовну прелест. Подсетимо се: у старо доба скоро сви јересиарси су по правилу били високообразовани људи.

Зато је толико важно да пазите. Ако почнемо да гледамо са висине на своју браћу и сестре у вери, ово је веома лош знак.

И да ли је „једноставност“ тако лоша у Цркви? Узмимо неку просечну бакицу парохијанку. Да, сигурно није читала ни Кјеркегора ни Хајдегера (или кога се сада сматра модерним читати у „високоинтелектуалним круговима“?). Али она чита Јеванђеље и Псалтир, и то јој је сасвим довољно да спасе своју душу. Међутим, када се појави опасност за Цркву, управо ове баке без оклевања излазе да бране своје храмове од заузимања.

Последње године и месеци су показали да неки наизглед интелигентни људи, па и они са академским образовањем, не само да нису у стању да бране Цркву, већ су, напротив, спремни да забораве све што су до сада знали и што су учили, о чему су и сами писали, учили и проповедали спремни да подлегну и најмањем притиску споља.

Уосталом, хришћанство није само известан „збир богословља“, оно је, пре свега, живот. Ни једно богословско знање неће бити корисно ако није укорењено у срцу, ако човек ради њега није спреман да иде на крст.

Зато се никада не треба узносити над људима: може се догодити да су они у стању да поднесу терет који је изнад наших снага.

Записала Наталиjа Горошкова