Прогонитељи Цркве никада не откривају праве разлоге својих поступака. Обично су антицрквене акције изведене из формално-правних прилика, али истина ипак излази на видело.

Пре неки дан је Министарство културе, које је предводник притисака на Цркву, на својим званичним страницама на друштвеним мрежама, поред порука о још једном захтеву за исељење братства УПЦ из њеног манастира, објавило свој лого дугиних боја у част „месеца поноса” уз слоган „Једнакост је један од кључних темеља слободе”. Шта то значи?

„Месец ЛГБТ поноса“, читамо у приручницима „јесте месец, обично јун, посвећен слављењу поноса лезбејки, хомосексуалаца, бисексуалаца и трансродних особа (ЛГБТ), посвећен ЛГБТ покрету за права и прославља ЛГБТ културу. И ту се само по себи поставља питање: па какву „културу“ промовише наше Министарство културе?

Ако се ова установа циљано бори против Цркве, свештенства и верника, а истовремено промовише „културу“ греха, недвосмислено жигосану у Светом писму, онда све мање-више долази на своје место. Другим речима, Црква није прогањана због онога што јој лажљиви медији приписују. Црква је гоњена,јер остаје Црква Христова, јер и даље опомиње на грех, јер проповеда спасење људских душа.

А то је случај када не можемо да ћутимо, упркос свим претњама и могућим репресијама. Уосталом, оно што Министарство културе промовише није само нека врста неморала, то је заиста грех који вапије ка небу: „И рече Господ: Вика је у Содому и Гомори велика, и грех је њихов грдан“ (1 Моj 18,20). Да ли вреди подсећати на то шта је био крај Содома и Гоморе?

Неко би могао да приговори: о чему сада причате? Рат је, крв људска се пролива, а ти причаш о неким дугиним логоима! Али сећамо се из Писма: „...Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити; него се више бојте онога који може и душу и тело погубити у паклу“ (Мт 10,28). И овде не говоримо о некој митској суровости Господњој — особа која је одабрала смртни грех лишава себе Божанске заштите и изазива невоље и клетве на своју главу.

Пред нама је и пример многих земаља, где је све исто почело са безазленим, на први поглед, „дугиним“ симболима, и где су временом чак и локалне Цркве поклекнуле под притиском „прогресивне јавности“, почеле да венчавају грешне парове у црквама и рукополажу представнике сексуалних мањина за „свештенике“ и „епископе“.

То је оно што би промотори „дугиних“ застава хтели да ураде хришћанству широм света, и због тога се прогони истинска Црква. Од малих уступака до великих уступака, од прећутног попуштања до директног повлађивања греху, до саучесништва у безакоњу – то је оно што „напредни“ борци за „једнакост“ желе од Цркве. „Једнакост је један од кључних темеља слободе“, проглашава Министарство културе. Међутим, у суштини то је једнакост у греху и слобода од заповести Господњих.

Али зарад будућности наше деце,а  да нас не задеси судбина библијских градова Содоме и Гоморе, не смемо да ћутимо.

Нека нас Господ сачува од свих поступака Злога, нека спасе наше стадо у данима искушења!

Записала Наталиjа Горошкова