Последњих дана, колико год се трудили, готово је немогуће сакрити се од политике. Сви као луди расправљају о резултатима америчких избора.

Ово питање нема везе са духовношћу, али реакција на њега директно корелира са питањима хигијене информација о којима вреди говорити.

Сада су вероватно сви свесни ненормалности онога што се дешава у свету, али је невероватно како сви људи, па и многи верници, не полажу наду у промене на боље у Бога, већ у политичаре. Као да ће тај и такав доћи на власт и решити све наше проблеме.

И сада маса потпуно различитих људи, без обзира на њихове политичке или верске ставове (често и најсупротније), са задржаним дахом слуша изјаве једног или другог политичара повезаног са новоизабраним америчким председником. И, карактеристично, сваки од ових људи, упркос разликама у погледима, у овим изјавама налази одговор на своје тежње. Мада, сасвим је очигледно да се не дешава да један политичар задовољи сва очекивања, а поготово оваква контрадикторна. Али свако не види оно што јесте, већ само оно што би желео да види.

Другим речима, људи пројектују своје илузије. Илузије које готово увек варају јер не одражавају стварност.

И то се дешавало више пута – надали су се једном политичару, а он је разочарао, тражили су заштиту од прогона – али добијали још већи прогон, и тако даље. Како се не сетити речи Светог Писма: „Не уздајте се у кнезове, у сина човечијега, у којега нема помоћи“ (Пс 145, 3).

Православцима приличи да се уздају само у Господа, јер је све у Његовим рукама – укључујући и срца оних који су на власти. Из историје знамо да су и бивши прогонитељи постали равноапостолни, а наизглед побожни владари одједном су се наоружили против народа Божијег.

Човек је по својој грешној природи слаб и подложан страстима. И само је Бог свемогућ и истински праведан – и ми ћемо се уздати у њега.

Забележила Наталија Горошкова