Човек целог живота познаје Бога: сумња, губи, налази.

Најбољи умови су покушавали да опишу Божанско биће, тражили су логична објашњења за свете тајне. Али, при том су заборавили на главну мисију: да сведоче о Богу – животом, именом, делом, чашћу.

„Нико није као Бог“ – име Архистратига Михаила изражавало је његов однос према Богу. Воjвода небеских војски Анђела и Арханђела не тражи објашњења и решење, већ директно сведочи. Показујући дубину смирења и храбрости.

„Нико није као Бог“ – ове речи крију анђеоско искуство схватања несхватљивог Бога. Бог је живот. Све постоји у Богу. Без Бога нема ничега. У самом сведочењу већ постоји укљученост у Божанску светлост.

Са својим личним искуством Архистратиг нама држи лекцију.

Доста је већ живети као да не живимо, него пишемо нацрт. Престанимо да губимо време и енергију објашњавајући знакове и чуда. Престанимо да сумњамо и нагађамо.

Време је сведочити о Богу. Понизити се, бити невидљив да би одразио Божанску светлост. Пут спасења је одвајање од земаљске гравитације и одлазак у небеско бестежинско стање. Треба одрастати у вечност овде и сада, а не сутра. Будућност је илузија.

Свако од нас спознаје Бога на свој јединствен начин, а наш задатак је да то искуство својим животом покажемо другим људима.

Записала Наталиjа Горошкова