Шта се дешава и како бити верник Украјинске православне цркве?

Драга браћо и сестре! У овим тешким данима желим да вам се обратим речима Светог Јеванђеља, пуним вере и наде: „У свету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свет“ (Јн 16,33). Ове речи, које је изговорио наш Спаситељ и Господ Исус Христос уочи Његове смрти на крсту, за нас добијају посебно значење у алармантним околностима данашњице. На крају крајева, Христова победа није била земаљска власт у богатству и моћи, већ преславно Васкрсење из мртвих, као последица Његове пожртвовне љубави према Богу Оцу и верности Његовој светој вољи.

Како сагледати све што се сада дешава у нашој држави око Украјинске православне цркве?

Историјско искуство Цркве Христове нас учи да ово доживљавамо као вољу Божију, искушење наше вере, силе молитве и способности да живимо по заповестима Божијим под било којим околностима.

Сведочимо истину Божију, бранимо Цркву Христову која живи благодаћу Духа Светога, стоји на стени Апостолске вере и свој историјски пут гради у складу са светоотачким учењем. Украјинска православна црква јесте и увек ће остати саставни део украјинског народа. Ниједна сила на свету не може ово да промени.

Владин предлог закона 8371, који је усвојила Врховна рада Украјине у првом читању, а који медији називају „О забрани Украјинске православне цркве“, није политичко питање, како се на први поглед чини. У ствари, ово је сврсисходна борба са стварном Црквом Христовом, и уопште – борба са Богом.

Зато бих, пре свега, желео да се захвалим оним посланицима који су ово разумели, превазишли страх од клевете разних публикација на интернету, од претњи радикалних снага, а нису гласали за овај предлог закона. Низак вам наклон за вашу храброст! Историја ће, по обичају, дати своју објективну оцену свима.

Али шта верници треба да раде? Пре свега, не паничите. Jер страх и паника уништавају душу. Као грађани наше земље, учинићемо све да заштитимо своја права и слободе у складу са Уставом Украјине.

Овај предлог закона је једна од фаза систематског притиска на Цркву, који наши верници већ дуже време доживљавају. Морамо схватити да нас Господ својом милошћу одавно постепено припрема за прогон. Подсетимо се шта смо доживели последњих година: пандемију и оштре мере карантина, а потом и најбруталније крвопролиће, које, нажалост, траје до данас. Све је то учврстило и калило срца верника.

Али исто тако из црквене историје знамо да свако прогонство не траје вечно. Завршавају се изненада и неочекивано и за вернике и за саме прогонитеље. Гонитељи обично нестају са историјске карте, а Црква увек постаје јача него што је била пре прогона.

Ово се мора запамтити и потпуно се поуздати у милост Господњу. Само Он може одлучити када ће то престати, а не они који су дошли на идеју да могу да контролишу судбину света. И зато је сада најважније да се ни на који начин не огорчимо: ни на оне малодушне које доносе антицрквене антихришћанске законе, ни на оне који су, формално, у нашој Цркви, али ликују, гледајући такве доношење закона.

Господ нас позива да се молимо за прогонитеље, јер ови несрећници не могу ни да схвате да својим поступцима сами себи изричу казну на будућем Страшном суду Божијем. Човек их може само сажаљевати, ужаснути њиховом судбином ако се не покају.

За нас, ма колико били прогањани, ма колико били потиснути, наставља да делује један и најважнији закон – закон љубави према Богу и ближњима.

Сада је више него икад потребно да подржавамо једни друге, подржавамо наше свештенике, подржавамо најслабије. Не дозволите да вас раздвоје било каква ситница. Запамтите да су најважнији Христос и Његова Црква. Ово су наши главни практични циљеви.

Упркос свему, Украјинска Православна Црква ће наставити да сведочи истинитост благе вести Господа нашег Исуса Христа, вршиће богослужења и Свете Тајне Христове. Чак и ако нам одузму цркве, молићемо се по становима, кућама, гаражама, земуницама, и тиме ћемо ујединити наш многострадални украјински народ у трагању за Истином Божијом, ради мирног живота у Домовини.

Нека искушења која нам Господ шаље ојачају наш дух! Будимо још одговорнији у свом духовном животу и трпимо ове привремене тешкоће, сећајући се да се управо трпљењем туга утире најкраћи пут у вечно Царство славе Сина Божијег и Спаситеља нашег, Господа Исуса Христа.

Сачувај Боже свих!