После свих драматичних догађаја, међу црквеним људима се сасвим природно поставља питање: шта ће даље бити са Црквом и како од сада живети?

Прво треба да разумемо најважнију ствар: шта је смисао хришћанског живота?

Наш главни циљ је јединство са Христом кроз љубав према Богу и ближњима. Увек треба да одржавате овај циљ у својим мислима, речима и делима.

На овом путу постоје препреке због грешности земаљског света. И не треба очекивати никакво добро од света – ни у дане благостања, ни у дане невоље.

Стога, све препреке које свет поставља пред нас на пољу спасења душа морамо узети здраво за готово, имајући на уму речи Господње: „У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам побиједио свијет“ (Јов 16,33).

Сада треба да схватимо оно најважније: нико нам не може забранити да савршавамо Литургију, нико нам не може забранити да вршимо Свете Тајне, нико нам не може забранити да се боримо против греха, кајемо се и волимо ближње.

Можете бити хришћанин и испуњавати Божије заповести увек и у свим условима. То потврђују животи хиљада мученика и исповедника од првих дана постојања Цркве до данас.

У различитим временима у различитим земљама, под различитим изговорима, хришћанске заједнице су биле забрањене, стављене ван закона и прогањане. Међутим, као што знамо, молитва никада није престајала, богослужење никада није престајало. И у логорима су свештеници служили Литургију.

Немогуће је забранити цркву јер је немогуће забранити вернике. А још мање могуће забранити Небеску Цркву: лица светих који су са нама од почетка времена.

Господ је увек са нама. „Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тјескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?“ – пита апостол а он сам одговара: „...Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем“ (Рим 8,35–39).

Благодат Господа нашег Исуса Христа нека буде са свима вама!

Забележила Наталиjа Горошкова