Човека је створио Бог са урођеним осећајем за истину, осећајем за правду. Међутим ђаво настоји да изопачи та права осећања.

Може нам се чинити да се према нама поступа неправедно, иако то често уопште није тако, а оно што сматрамо неправдом може се заправо показати као наша прикривена завист.

Да наведемо пример, не морамо ићи далеко, само погледајте реакцију корисника друштвених мрежа у вези са нестанком струје, што је сада веома актуелно. Велики негатив изазива, на пример, информација да је у неком граду или региону мање искључења него у другом. "Како то?! Зашто ми немамо струју, а они имају?! Није правилно! Нека ни они немају!“ Односно, када неко трпи невоље, а његов комшија исто трпи у мањој мери, то изазива талас агресије. „Правда“ захтева да све буде лоше за све. Међутимочигледно је да таква „правда“ није од Бога.

Погледали смо један од најчешћих, грубих и очигледних примера. А има их много више у различитим сферама људског постојања, укључујући и оне суптилније и прикривеније.

За православне хришћане је увек веома важно да испитају своје мисли и духовна кретања – одакле потичу. А понекад се испостави да су наши наизглед потпуно праведни захтеви према другима диктирани не потрагом за истином, већ сасвим ниским мотивима.

Ипак, најважније је да памтимо речи Господње, Који нам је сасвим јасно објаснио како да се правилно понашамо према ближњему: „И како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима“ (Лк 6,31). ). Свратите пажњу: не би други људи требали да нам раде онако како бисмо ми желели, већ напротив, ми тако треба да чинимо.

А све оне захтеве које је свако спреман да примени на друге, мора прво да примени на себе, јер: „Каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити“ (Лк 6, 38).

А ако говоримо о правди, вреди погледати себе и размислити: какву праву правду заслужујемо за своје грехе.

Не, не можемо тражити од Господа земаљску субјективну „правду“, већ само милост за нас грешне. И што више то будемо схватили, то ће бити боље и за нас и за наше ближње, према којима се морамо односити са свом понизношћу и љубављу.

Записала Наталиjа Горошкова