У задње време посебно се много говори о новомученицима: њиховом подвигу, вери, истрајности.

И то не чуди, јер где другде сада, у најтежим условима, да црпимо примере праведног житија, ако не из судбина наших најближих предака, који су поднели невоље неупоредиво веће од нас?

Документи који сведоче о новомученицима су заиста непроцењиви, јер нам помажу да изаберемо прави пут у ово страшно време.

Колико примера налазимо да следимо и у исто време примера како се не треба понашати. Тако се у овим документима често јасно види да су они који су у свом исповедништву ишли до краја, непоколебљиво подносили сва искушења, а они који су били спремни на компромис са својом савешћу, чак и зарад добрих намера, свакако су умрли и, што је најгоре од свега, умрли су не само за привремени земаљски живот, већ и за Царство Небеско.

Овај договор са савешћу није помогао никоме од оних који су пристали да „раде за органе“. Напротив, што се више попуштало под притиском прогонитеља, то је и сам притисак и нови захтеви од стране прогонитеља постајали све већи и већи.

Житија новомученика садрже и примере свете љубави и праштања. А ово је понекад много тежи пут од бескомпромисног стајања у Истини. И ту се не смемо заваравати: ниједна огорчена душа склона мржњи не може постићи истинско исповедништво, јер ће сигурно пасти. О томе је у своје време говорио Свети Јован Златоуст: „Мучеништво без љубави не само да не чини Христовим ученицима оне који пате, него им и не доноси неку корист“.

Ово је веома важан тренутак за све нас. Уосталом, сада је тако лако огорчити се када се непријатељи Цркве ругају Њој и Њеноj деци са невиђеном дрскошћу. Међутим, морамо запамтити да нас мржња ставља у исти ниво са нашим прогонитељима, и стога морамо пажљиво избегавати све зле мисли.

„И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“, кажемо неколико пута дневно у својим молитвама. И ако су ове речи искрене, онда ће Господ бити са нама и ојачати нас у свим искушењима.

Записала Наталиjа Горошкова