Хришћанин у свакој ситуацији и на сваком месту наставља да остаје хришћанин и испуњава заповести Господње.

За почетак, вреди прихватити да ће било која наша реч, било која изјава бити искривљена од стране нападача и у сваком случају употребљена против нас.

То значи да треба пажљиво одмерити све што је речено, да, како каже апостол Павле, „ уклонимо повод онима који траже повода“ (2. Кор 11,12).

Али из овога не следи да се морамо потчинити духу овога света. Стога, без обзира на све, морате пре свега остати свој.

Нема потребе да се правдамо пред онима који прогоне Цркву, да им се додворавамо, да покушавамо да прођемо као „своје“. Ово никада не доноси никакву корист: нећемо постати „своjи“ и изгубићемо себе.

Важно је схватити да наша Црква није злочиначка, наша вера није злочиначка – немамо чиме да се правдамо. Знамо да права слика Цркве не одговара лажној карикатури коју стварају антицрквени медији. И зато се морамо покајати само за своје личне грехе пред Господом, а не за измишљене „злочине“.

Неопходно је говорити достојанствено и без понижења, јер ми представљамо праву Цркву Христову и милионе верника, а не неку маргиналну политичку или друштвену групу, како то виде људи далеко од Цркве.

Али у исто време, упркос свом бесу који је исказан према нама и свим неправедним оптужбама, не треба да одговарамо раздражљивошћу и агресијом. На крају крајева, то од нас желе и постижу не само наши мрзитељи, већ и сам непријатељ људског рода. Ово није наш начин.

Такође, када се јавно говори, важно је не изгубити пијетет, јер је Црква велика светиња. Као што учи апостол Петар: будите „свагда спремни са кротошћу и страхом на одговор свакоме који тражи од вас разлог ваше наде“ (1. Пет 3,15).

Истина Христова је иза нас! А ово је наша главна нада.

Забележила Наталиjа Горошкова