Непријатељ људског рода никада не одустаје од покушаја да уништи наше душе. Једна од његових метода је да одврати људе спољашњим надражајима и натера их да забораве на душу.

Човек није имун на ђавоље замке, ни у данима благостања, ни у данима искушења, па чак и прогона. Штавише, управо у данима прогона злоба и превара ђавола могу бити још јача. Тако је лако заборавити на унутрашње под утицајем спољашњих искушења. Или (не дај Боже свима!) – у условима жестоког притиска на Цркву – сматрати себе „исповедником“ и престати бринути о својој души.

Међутим, душа захтева свакодневну пажњу у сваком тренутку у свим условима.

Сваке вечери, читајући молитвено правило, треба у мислима да се вратимо протеклом дану и проверимо себе – колико смо га хришћански провели. Колико смо стрпљиви и брижни били према најближима. Колико смо се борили са страстима: гордошћу, љутњом, завишћу...

Сада је посебно важно да се сви истински православни хришћани држе заједно и не дозволе непотребне спорове и свађе пред непријатељима Цркве. Вероватно им ни одузимање наших светиња не причињава већу радост од свађе међу нама. Међутим поента није у онима који нас сматрају својим непријатељима, и не у њиховим осећањима, већ у томе што су све поделе међу нама данас погубне саме по себи, јер ништа не одбија милост Божију више од подела.

Сада је време да се оставе по страни све несугласице по мањим питањима и ујединимо се у одбрани Цркве. Међутим, да ли је могуће озбиљно се борити за Цркву ако нисмо у стању да се изборимо са сопственим гресима?

Што више спољне силе врше притисак на нас, то би више требало да нас подстакне да се боримо против унутрашњих непријатеља. Тако су радили хришћани свих епоха током прогона, а то треба да радимо и ми.

Сада, припремајући се за почетак Великог поста, треба размишљати не о томе какву мрсну храну јести последњег дана пред пост (поготово што то ових дана није баш на месту), већ о томе како је одржавати чистим и смиреним себе и своју веру. А ако сачувамо чистоту своје душе, сачувамо јединство и љубав међу собом, онда ћемо сачувати Цркву, тачније, сачуваћемо себе у Цркви Христовој.

Забележила Наталија Горошкова