Интервју са Митрополитом бориспољским и броварским Антонијем управником послова Украјинске Православне Цркве

Newsone

Митрополит Антониjе (Паканич) је говорио о детаљима прославе Крштења историjске Русиjе ове године.

— Како се Украјинска православна црква припрема за Литиjу 2021. године?

— Исто као и претходних година. Верници у својим парохијама у епархијама формирају групе паломника да би путовали у престоницу, а овде, на лицу места, снагом Кијевске митрополије организујемо све потребне догађаје. А њихов опсег је широк — од решавања питања смештаја посетилаца до договора са властима о процедуралним питањима у вези са поворком.

Желео бих да приметим да смо посебну пажњу посветили питањима карантинских мера. Прво, јерархија Цркве позива све вернике који се осећају лоше да се уздрже од путовања у главни град. Друго, у свим аутобусима у којима ће људи из епархија ићи у Кијев, температура путника ће се мерити пре укрцавања. Такође предвиђа ходочасницима активну употребу медицинских маски.

Поред тога, веома рачунамо на ефикасан рад оних државних органа који ће обезбедити сигурност наше поворке. Заправо, узимајући у обзир тешку ситуацију која се недавно развила у политичкој равни, као и фокус неких снага на колебање друштвене ситуације, свашта се може догодити.

Пре свега мислим на претњу провокацијама, чија сврха може бити информациона дискредитација наше Цркве. Нажалост, претходних година смо се сусретали са сличним стварима. На пример, када су поступци једног одређеног провокатора, који се придружио молитвеноj поворци са забрањеним политичким симболима, неки медији покушали да то представе као став читаве УПЦ.

Надамо се да ништа неће засенити наш велики празник ове године. На крају крајева, ово је наш заједнички циљ и наш заједнички интерес — да се стотине хиљада верујућих срца истовремено обраћају Господу са молитвом за Украјину и наш народ. Моћ такве молитве је заиста неизмерна.

— Да ли ће Зеленском бити упућен позив за учешће у поворци?

—  Ми немамо традицију као такву — слање одговарајућих позива високим владиним званичницима. А питање овде није ни у норми Устава о одвајању Цркве од државе. Учешће у заједничкој молитви увек треба да буде позив који долази из срца. Ако неко од највиших државника, који је православац, осети тако срдачан позив, увек ћемо га радо подржати.

Главно је да то не буде нека врста «дужности» или формалности. Ово није политички скуп или окупљање.

Овде је важан тренутак искрености и вере. Ако је присутан, Бог ће чути било коју особу — било да је министар или обичан радник.

— Да ли се очекује да поворци присуствују делегације из других православних цркава?

— Да, званичне делегације Антиохијске, Српске и Чешке цркве присуствоваће молитвеној поворци. Укључују и епископе и свештенике са мирjанима.

Занимљиво је да у многим аспектима иницијатива за долазак у нашу литиjу потиче од самих представника других помесних цркава. На пример, група ходочасника из Црне Горе дошла нам је на Дан крштења историjске Русиjе. За њих је литиjа Украјинске православне цркве већ догађај од свеправославног значаја и размера.

У светлу овога, можемо рећи да многи верници из других земаља са задовољством долазе у Кијев како би поделили са својом браћом и сестрама радост заједничке молитве Богу.

— Чему ће бити посвећена предстојећа литиjа?

— Ове године биће посвећен идеји оданости Cветом Православљу.

С једне стране, треба напоменути да је овај аспект врло близак свима нама, Украјинцима. Заиста, у борби за православну веру, њену одбрану, формирао се наш идентитет, наша колективна и државна свест.

Сетимо се историjе. Како су деловале неке снаге које су у одређеној фази поседовале део територије наше земље? Покушали су да нам нагризу идентитет, учине нас делом свог народа, владају над нама не само споља, већ и изнутра. За то су предузети разни кораци, али главни је био напад на нашу Православну веру. Jер веровало се да ћемо, ако њу напустимо, моћи успешно да се асимилирамо. У ствари, није се радило само о духовном, већ и о политичком, културном и тако даље, прекодирању свести украјинског народа.

Наши преци су то добро разумели и зато су се за веру борили до краја. Због тога сада морамо да се потрудимо да заштитимо и сачувамо оно за што су претходне генерације Украјинаца дале све, укључујући и њихове животе.

Наравно, ово је веома тежак задатак. Откако је код нас посејан црквени раскол, настао је усев непријатељства, сукоба и разних планова за уништавање канонског православља. Штавише, у овој фази овај раскол покушава да замени стварну Украјинску православну цркву, заборављајући да је немогуће заменити чисту воду прљавом водом без оштећења духовног здравља целог народа.

Због тога је тема верности Светом Православљу тако важна. Ако отпаднемо од њега, ако подлегнемо искушењу да Бога заменимо новим златним телетом, иза којег се назиру разни политички и идеолошки концепти, онда је наша судбина да постанемо сува грана, откинута од лозе која даје живот, који је Христос. И, као што знате, сува грана има само једну судбину. А она је врло незавидна.

С друге стране, вреди се подсетити шта се дешава ван наше земље.

А ми чак и не говоримо о томе да су поједине Помесне цркве увучене у мочвару признања украјинског раскола, што ствара претњу поделе целог светског Православља.

Пред нашим очима снаге, које су легализовале украјински раскол, обликују своју верзију православља. А ова верзија је заиста застрашујућа, јер дува хладноћом не само велике гордости, већ и отпада од праве вере.

Какве су, на пример, недавне речи поглавара грчке архиепископије у САД, архиепископа Елпидифороса, да постоје многи путеви који воде ка Богу? Дакле, овај јерарх је све религије јавно ставио на исти ниво, учинио их једнаким, а то је, према православној доктрини, потпуна јерес.

На позадини ових и других фанарових корака поставља се природно питање — куда ће Цариградска патријаршија водити украјинске православне вернике, ако већ по многим тачкама отворено негира темеље православне вере? Сигуран сам да сви разумеју реторику овог питања и зашто је идеја верности  Светом Православљу сада тако хитна.

— У каквом квантитативном и квалитативном стању УПЦ дочекује литиjу 2021. године?

— Хвала Богу, наша Црква, упркос последњим годинама притиска и кршења права наших верника, наставља да се развија и расте.

Посебно радује то што се храмови постепено подижу за оне заједнице које су претрпеле нападе присталица «ПЦУ». Последњи пример је освећење 24. јула цркве у селу Бушча, Ровенске области, која је изграђена да замени цркву која је насилно, са разбијањем брава, заплењена 2019. године.

Ако говоримо о бројевима, онда Украјинска православна црква има: епископа — 110, епархија — 53, свештенства — 12.456, заједница — 12.374, монаха — 4.548, манастира — 255.

Одговарајуће промене и коначни подаци за 2021. годину биће сумирани у мом извештају до краја ове године.

— Колико људи очекујете да видите на предстојећој Верској поворци?

— Никада нисмо јурили бројеве по овом питању. Без обзира колико људи дошло, биће важно да се саборна молитва врши, да сви у једном молитвеном импулсу моле Бога за милост према нашој родној земљи.

Наравно, фактор пандемије и њене последице могу донети одређена прилагођавања броју људи који учествују у молитвеном опходу.

Међутим, ово није главно. Уосталом, прошле године уопште нисмо имали прилику да одржимо верску поворку. И ове године Господ нам је дао такву милост.

Теги

Опубликовано: Mon, 26/07/2021 - 15:15

Статистика

Всего просмотров 1,099

Автор(ы) материала

Социальные комментарии Cackle