Митрополит Иларион је замолио намеснике и игуманије манастира да поново отворе манастирска врата за избеглице и потребите.

У вези са претњом обнављања борбених дејстава у Донбасу, митрополит доњецки и мариупољски Иларион обратио се свештенству и мирјанима региона са позивом да појачају молитву за мир и покајање.

Архипастир је замолио намеснике и игуманије манастира да поново отворе врата манастира за избеглице и потребите.

Митрополит Иларион је изразио захвалност свештенству Доњецке епархије на ревносном служењу Богу и људима.

Текст апела у наставку објављујемо у целости.

Архипастирски апел

митрополита доњецког и мариупољског Илариона

свештенству и мирјанима богоспасаваног Донбаса

Љубљени у Господу, драги епископи-викари, часно свештенство, монаштво, драга браћо и сестре!

Поново нам се срце стисне неиздрживи бол и душевне патње за родни крај, за наше породице и домове. Поново смо у потпуном незнању о сутрашњици, што нам доноси неизвесност.

Колико смо морали да издржимо током година овог страшног немилосрдног рата? Наш Донбас је у потпуности осетио његов чекић, све невоље које су му својствене, тугу, лишавање и патње. И даље су отворене ране крвавих војних сукоба, који су тешко погодили просто цивилно становништво. Порушене куће наших земљака још нису обновљене, оскрнављене светиње наше епархије још нису оживљене. Свежи су гробови оних чији је живот трагично прекинут овим братоубилачким превирањима.

Колико су суза пролиле неутешне мајке, жене и деца погинулих? Колико је туге доживео и проживљава наш народ, бежећи у склоништа и подруми од сталног гранатирања, покушавајући да, бар делимично, после још једног таласа војног сукоба, поврати обичан миран радни живот? «Људи у граду уздишу, и душе побијенијех вичу» (Јов 24,12).

Међутим, наша земља, позната целом свету по својој радној слави, у овим годинама тешких времена и неорганизованости, показала је да се не зовемо узалуд православни Донбас. Као што је једном речено: „Донбас зна да ради, Донбас зна да се моли!“ Током ратног сукоба на нашим просторима људи су увек несебично помагали једни другима, манастири давали уточиште избеглицама и страдалницима, свештенство и мирjани су се молили Господу за што бржи наступ мира, за превазилажење непријатељства и за међусобно разумевање.

Упркос свим потешкоћама, чврсто се држимо заједно, одржавајући снажну духовну везу упркос подели која је дошла у нашу земљу. Непоколебљивом вером у Бога понављамо изнова и изнова речи апостола Павла: «Све могу у Христу који ми моћ даје» (Флп 4,13).

Међутим, нашој кући је поново стигла претња од потпуних борбених деjстава. Опет су текле реке избеглица бежећи од могућих сукоба. И опет сузе туге и неизвесности муче наша измучена срца. Ситуацију отежава и тешка санитарно-епидемиолошка ситуација. Многи наши становници су у стању болести изазване инфекцијом корона вирусом. Многима је потребна посебна нега, лечење и духовна брига. Не заборавите на оне који су током епидемије изгубили своје најмилије, а има их на стотине и хиљаде!

С тим у вези, као владајући архиjереj наше Доњецке епархије, апелујем на свештенство, монаштво и мирјане са молбом да продубе молитву за мир у нашим крајевима. Данас је наше молитвено стајање пред Лицем Божијим jако потребно! Ми нисмо у стању да променимо стварност, не можемо то да урадимо. Али свемогући Господ Бог може! Наш Творац и Створитељ, непрестано мислећи на свој народ, може све да промени за трен.

Истовремено, говорећи о Промисли Божијоj, послушајмо речи преподобног Јефрема Сирина: „Све је од Бога – и добро, и жалосно, и недостојно; али једно је по доброј вољи, друго по устројству, треће по допуштењу. Стога, ради нашег општег добра, уочи Великог поста, позивам све на истинско покајање. Мењајући себе на боље, исправљајући своје грехе, ми ћемо, верујем у ово, моћи да променимо тужну стварност која нас окружује.

С обзиром на све тренутне хуманитарне прилике, апелујем на намеснике и игуманије манастира: већ имате искуство гостопримства, покажите га још једном отварајући врата манастира за оне који су у невољи који траже склониште, храну и утеху. Такође молим све који чују или прочитају овај апел да не буду равнодушни према ближњима, ако је потребно, да пруже руку помоћи, да активно покажу своју припадност Христу, поштујући Његову заповест Љубави!

Сви верујемо као једна црквена породица и надамо се најбољем!

Наша вера је јака, а наша нада непоколебљива! Ми не желимо рат, ми, као деца Цркве Христове, у таквим околностима делујемо као миротворци, апелујући на ум оних од којих зависи доношење одлука, које воде миру, благостању и међусобном разумевању!

Молим се за све вас Господу и Богу нашем Исусу Христу! Захваљујем и свештенству, које упркос свему и даље ревносно врши своју спасоносну службу Богу и људима! Искрено верујем да ћемо срећно живети у нашем лепом, уједињеном, радном православном Донбасу! „Слава и част и мир свакоме који чини добро“ (Рим. 2,10).

ИЛАРИОН, митрополит доњецки и мариупољски,

свештеноархимандрит Свето-Успенске Свјатогорске лавре.

г. Доњецк, 19. фебруар 2022