Одговара Андреj Музолф, професор Кијевској духовној академији. 

У Црквеном уставу нема таквог упутства које би прописивало уместо пропуштеног посног дана, на пример, среде или петка, да се пости неки други дан.

Али, упркос одсуству таквог правила, таква пракса није нимало за осуду, већ, напротив, чак и прилично побожна. Дакле, знамо историју настанка Апостолског или Петровог поста. У давна времена није постојао такав пост (управо као самосталан вишедневни пост). У ранохришћанском делу „Апостолско предање“, чије се ауторство обично приписује свештеномученику Иполиту Римском (+ 235), овај пост је представљен као нека врста „компензације“: они који нису могли да посте током Великог поста морали су да надокнаде оно што су пропустили после празника: „Нека посте на крају празничног реда".

Дакле, ако због одређених околности нисмо били у могућности да постимо, на пример у среду или петак, било би веома корисно и побожно да постимо неки други дан. Једини изузетак може бити недеља, када је, према црквеним канонима, пост строго забрањен.