Изражен став поводом изјаве Васељенског Патријарха Вартоломеја о статусу Украјинске Православне Цркве.

Низ важних одлука донео је Свети Синод Украјинске православне цркве на заседању којим је председавао Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије, одржаном у резиденцији Предстојатеља УПЦ на територији Свето-Успенске Кијево-Печерске лавре 9. децембра 2020. године.

У завршном заседању учествовали су стални чланови Светог Синода: митрополит Одески и Измаилски Агафангел, митрополит Симферопољски и Кримски Лазар, митрополит Хустски и Виноградовски Марко, митрополит Доњецки и Мариупољски Иларион, митрополит Каменецко-Подолски и Городокски Феодор и митрополит Вишгородски и Чернобилски  Павел, митрополит Лугански и Алчевски Митрофан, секретар Светог Синода УПЦ, управител администрациjе УПЦ митрополит Борисполски и Броварски Антоније, као и привремени чланови Светог Синода: митрополит Тулчински и Братславски Јоанахан,  митрополит Винички и Барски Варсонофиjе и архиепископ Конотопски и Глуховски Роман.

Пре почетка учесници заседања молитвено су поменули епископа Украјинске православне цркве, који су умрли 2020. године - митрополита Черкаског и Каневског Софронија и митрополита Јоаникија.

Његово Блаженство Митрополит Онуфрије одликовао је најистакнутијег члана Светог Синода, најстаријег епископа Украјинске православне цркве, Његово Високопреосвештенство митрополита Одеског и Измаилског Агафангела, Орденом Рођења Христовог, за заслуге пред Украјинском православном црквом и поводом 45. годишњице архиепископске годишњице.

Током заседања разматрана су актуелна питања живота Цркве и саслушани извештаји синодских институција.

Свети Синод је изразио свој став поводом изјаве Васељенског Патријарха Вартоломеја о статусу Украјинске Православне Цркве. Чланови Синода су констатовали да је таква изјава опасна по очување верског мира у Украјини и да продубљује кризу у православном свету. Синод је и овај пут истакао да су потези Васељенског Патријарха са циљем легализације украјинских расколника и покушај да се они представе као канонска Црква незаконити и антиканонски. Управо Украјинска Православна Црква има прејемство од Кијевске митрополије основане 988. године док су «УАПЦ» («Украјинска Аутокефална Православна Црква») и «УПЦ КП» («Украјинска Православна Црква Кијевске Патријаршије»), од којих је потом настала «ПЦУ» («Православна Црква Украјине») новоформиране структуре које су се одвојиле од Украјинске Православне Цркве.

С тим у вези, Свети Синод је истакао да Васељенски Патријарх нема никаквог основа да даје било какве изјаве које се тичу Предстојатеља Украјинске Православне Цркве. Блажењејши Митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије никада није био под јурисдикцијом Васељенске Патријаршије. Стога одлуке те Цркве које се тичу Митрополита немају никаквих канонских основа. Ниједан законити црквени суд није одстранио Његово Блаженство митрополита Онуфрија са дужности поглавара Кијевске митрополије и Украјинске Православне Цркве. Стога не постоји никакав основ да се говори о томе да је он лишен овлашћења канонски изабраног и устоличеног Митрополита кијевског и све Украјине.

Чланови Синода сматрају да покушај патријарха Вартоломеја да диктира своју вољу осталим помесним Православним Црквама није у складу са православном еклисиологијом. Његове амбиције, антицрквени потези и њихове последице изискују дискусију и принципијелну оцену на свеправославном нивоу.

Током заседања Синода резимирана је делатност Украјинске Православне Цркве за 2020. годину. За ову годину наша Црква је обележила неколико важних догађаја: 400 година од васпостављања православне црквене јерархије у Украјини, 75 година од победе у Другом светском рату, 30 година од добијања грамате блаженопочившег Патријарха московског и све Русије Алексија II о независности и самосталности УПЦ у унутрашњем управљању и 85 година од рођења блаженопочившег митрополита кијевског и све Украјине Владимира. Данас, 9. децембра, jе обележено  тридесет година од епископске хиротоније Предстојатеља Украјинске Православне Цркве.

После проглашења пандемије у марту 2020. године услед ширења вируса корона и увођења ограничења и карантина, Украјинска Православна Црква се активно придружила државним мерама за сузбијање епидемије. Док је на снази карантин, у епархијама Украјинске Православне Цркве се наставља прикупљање и предаја средстава медицинским установама. Купује се, усавршава и предаје медицинска опрема. Обезбеђује се заштитна опрема. Епархије помажу медицинским радницима, многочланим породицама, породицама са ниским примањима и старијим особама.

Ограничења услед карантина прилично су утицала на рад, али нису прекинула делатност синодалних одсека Украјинске Православне Цркве. Тако је Социјално-хуманитарни одсек за координацију са епархијама Украјинске Православне Цркве финансијски и материјално помогао медицинским установама и становништву са преко 2,5 милиона гривни. Прикупљени су пакети намирница, средства за хигијену и неопходне ствари и уручени онима којима су неопходни. Већ је уручено више од 413 тона намирница и 62 тоне потребних ствари.

И поред тешке епидемиолошке ситуације, УПЦ је имала блиску сарадњу са помесним Православним Црквама. Тако је на заседању Синода Украјинске Православне Цркве 17. августа донета одлука да се у епархијама Украјинске Православне Цркве прикупе средства за помоћ сестринској Антиохијској Православној Цркви, чији верници и храмови су веома пострадали услед експлозије у луци у Бејруту. За три месеца било је прикупљено преко два милиона гривни. Прикупљена средства су већ уручена Антиохијској Цркви.

2020. годину Украјинска Православна Црква приводи крају са позитивним статистичким подацима: повећао се број манастира, парохија, духовних богословских школских установа, епископа, свештеника и студената богословља.

Синод је прихватио обновљени састав Синодалног одсека за канонизацију светих.

После извештаја Черновицко-буковинске епархије одобрен је избор намесника Јовано-Богословског Крешчатског мушког манастира.

Као одговор на молбу Черкаске епархије, одобрено је ново издање Устава Покровског Красногорског женског манастира.

У црквени календар Украјинске Православне Цркве у петак Светле седмице додат је празник иконе Мајке Божје «Владимирска-Десетина». Уз то, 29. децембар, по новом календару, биће дан молитвеног сећања на блаженог Јована Босог, Христа ради јуродивог, који се прослављао на нивоу Кијевске епархије.

Одговарајући на извештаје Сумске и Александријске епархије, Свети Синод је благословио празновање, на нивоу епархије, петорице подвижника пострадалих за Православље: преподобномученика архимандрита Аристарха (Ситала) и свештеномученика презвитера Василија Слотвинског, Теодора Статкевича, Александра Балануци и Јакова Иличевског.

Синод је такође одобрио за богослужбену употребу текст службе Луганској икони Мајке Божје.

На крају је Свети Синод донео одлуку да се клирик Николајевске епархије архимандрит Варнава (Гладун) постави за епископа Новобугског, викара Николајевске епархије.