Као што је познато, 19. децембра 2023. године група архијереја и свештенослужитеља разних Помесних православних цркава света, заједно са низом организација за заштиту људских права са консултативним статусом при Уједињеним нацијама, потписала је споразум о стварању Међународног удружења за заштиту људских права „Црква против ксенофобије и верске дискриминације“. Поруку о овом значајном догађају у светској агенди верских и људских права поделио је Женевски прес клуб. Данас разговарамо са иницијатором стварања и копредседавајућим овог Удружења, митрополитом черкаским и канивским Теодосијем (Снигирјевим).

– Ваше високопреосвештенство, заједно са осталим јерарсима Помесних Цркава, покренули сте иницијативу за стварање Међународног удружења за људска права. Познато је да је Удружење „Црква против ксенофобије и верске дискриминације“ основано са основним циљем заштите права православних верника у Украјини. Медђутим проблеми за вернике не постоје само у Украјини. Реците нам, молим вас, какви су изгледи за деловање ове нове међународне организациjе за људска права, њен главни задатак?

‒ Потреба за правном заштитом интереса православних верника на међународном плану је одавно зрела, будући да у свету постоје структуре које деценијама промовишу агенду супротну хришћанству. Конкретно, такозвано „право на абортус“, „права ЛГБТ заједнице“, „право на еутаназију“ итд. Ови покрети, у суштини, нису „заштита права“ носилаца ових идеја, већ агресивно наметање ове агенде људима око њих. Под плаштом „заштите права“ ових заједница, видимо отворени рат против хришћанских вредности и, углавном, против традиционалних вредности здраве особе. Ова агресија у многим земљама, углавном европским и америчким, све више изазива различите врсте забрана и ограничења за хришћане на слободно изражавање својих верских ставова и на исповедање вере. Све ово се дешава пред нашим очима последњих неколико деценија. И што даље иде, све више добија оштре и непомирљиве форме.

Уз ове проблеме, постоји неприхватљиво понашање са становишта људских права политичких групација у низу земаља које, користећи моћ коју су добили, покушавају да се мешају у верску сферу. Тако је било, на пример, у Црној Гори, где су политичари који су напали Цркву на крају изгубили власт. И сада се, нажалост, сличан процес дешава и овде у Украјини. Стога је неопходно да се на међународном нивоу спроведе практичан рад на заштити права и интереса верника у различитим земљама и у различитим правцима.

‒ У саопштењу Удружења помињу се невладине организације са консултативним статусом при УН које су учествовале у стварању ове структуре за људска права. Која је област деловања ових организација?

‒ Тренутно наше Удружење већ укључује професионалне организације за људска права, адвокате специјализоване за међународно право и људска права, информативне и ПР агенције, што ће омогућити удружењу да ради на свим међународним платформама, као што су УН, Европски парламент, Савет Европе, комисије и комитети ЕУ. Истовремено, наше удружење планира да ради легално, односно да доставља истраживачке материјале, жалбе међународним органима, као и да обезбеди личне контакте са званичницима који имају законску могућност да утичу на јавне процесе.

Схватамо значај медијског рада у овом правцу и зато је наш први јавни корак био да организујемо стално информисање страних медија о проблемима православних верника у Украјини. Овај посао обављамо преко Женевског прес клуба и другим каналима. На пример, један број чланова нашег удружења је уписан у Регистар лобиста Европске уније Transparency Register и има релевантно искуство у међународном раду у оквиру Европског парламента. Преко наших чланова у Сједињеним Државама, планирамо да комуницирамо са сенаторима и конгресменима Сједињених Држава, контактирамо одељења Владе САД одговорна за верска питања и људска права, као и са структурама које се налазе у седишту УН-а у Њујорку.

Седница Черкаског суда у случају митрополита Теодосија (Снигирјева)

‒ Владико, да ли може да се користе програм Међународног удружења за људска права „Црква против ксенофобије и верске дискриминације“ локално, у парохијама и манастирима за заштиту својих права и верских слобода? Може ли обичан свештеник или мирјанин постати члан овог удружења? Или је за то потребан одређени правни статус?

‒ Удружење предвиђа могућност широког учешћа у њему верника мирjана, свештенства, архијереја, као и професионалаца у различитим областима: то могу бити адвокати, новинари, научници који желе да бране своју веру и помогну жртвама неправде и самовоље у различитим земљама. Наша врата су отворена за људе добре воље и традиционалних животних вредности, за оне који схватају штетност овога што се сада дешава са слободом савести у Украјини и осећаају надолазећи антихришћански црни облак у свету.  

Планирано је да учешће у Удружењу буде вишестепено. У блиској будућности, још неколико познатих страних јерараха планира да се придружи Координационом савету Међународног удружења „Црква против ксенофобије и верске дискриминације“. Али, поред Координационог савета, Удружење, наравно, предвиђа и друге облике учешћа, па и за свештенство. За разлику од секциjе правног и дипломатског међународног рада, који је већ распоређен и ефикасно функционише, секциjа укључивања ширих слојева учесника у овај рад је тренутно у фази припреме. Не можемо сада да причамо о свему. Али ми се молимо и заиста се надамо да ће са Својим благословом и помоћи Господ настојања своје деце усмерити на добро.

‒ Реците ми, да ли тренутно постоји нека реакција међународне заједнице на програмске области деловања новог удружења за људска права или је рано о томе говорити? Како њен рад може утицати на позицију УПЦ?

‒ Чињеница је да чланови нашег Удружења за људска права већ дуже време раде на заштити права верника. Потписивање споразума 19. децембра 2023. године био је само спољни значајан догађај који је поправио статус кво и учинио га јавним. Чланови Удружења су већ обавили прилично обиман посао на међународном нивоу и имају значајне контакте у различитим земљама. На пример, координирали смо наш рад са међународном адвокатском канцеларијом «Амстердам анд Партнерс». А могућности организације за људска права Public Advocacy, која је део Удружења и која већ дуги низ година ради на проблемима УПЦ, омогућиле су нам да успоставимо ефикасну сарадњу са Саветом за људска права УН, Канцеларијом за високог комесара УН за људска права, специјалним известиоцима УН, као и комитетима који могу да доносе правне одлуке о споровима у којима су странке државе, где се крше права верника.

Треба напоменути да је интензиван међународни рад на људским правима током 2023. године довео до тога да су проблеми верника УПЦ постали посебна тачка међународне агенде, појавиле су се многе публикације у страној штампи, о кршењу права верника се разговарало на УН, као и настала је јавна расправа у медијском и политичком простору Сједињених Држава. То показује да је одређени опипљиви резултат овог рада већ постигнут.

Истовремено, не може се а да се не обрати пажња на чињеницу да таква кршења права верника УПЦ као што су одузимања храмова, покушаји доношења закона о „забрани УПЦ“, одлуке локалних власти о одузимању земљишних парцела, кривични прогони архијереја УПЦ и друго већ изазивају оштре међународне критике, од којих се један део пробио у јавне медије, па чак и у сегмент политичке борбе у иностранству.

Са гледишта обичне адекватне логике, у интересу руководства наше земље, било би целисходно да се агенда Украјинске православне цркве уклони из политичког мејнстрима и фокусира на релевантнија питања за Украјину. Не губимо наду да ће наша власт променити однос према УПЦ и наћи снаге да заустави безакоње које се дешава у украјинском друштву у односу на вернике наше конфесије.

Ипак, упркос свим изазовима и тешкоћама, наставићемо са овим радом, привући ћемо нове учеснике, укључујући и покривање проблема кршења права верника у различитим земљама. Ангажирати ћемо за овај рад и Помесне цркве и представнике професионалних сегмената правне, медијске, научне, образовне сфере, као и јавне личности из различитих земаља заинтересованих за решавање проблема својих суграђана.

Сусрет са паством након укидања даноноћног затвора

‒ Владико, верници Украјине, и не само Украјине, са задовољством су сазнали за последњу одлуку Черкаског суда – превентивна мера за вас је промењена, даноноћни кућни притвор замењен је ноћним. Сада поново имате могућност да обављате јавне богослужења и у потпуности управљате епархијом током дана. Зар то не указује на неке позитивне трендове у судским поступцима против свештенства УПЦ?

‒ Вероватно је прерано говорити о било каквим тенденциjама. За тенденциjе нам је потребно више оваквих чињеница, потребна нам је добра динамика у другим процесима. Jош је немамо. Мислим да се у овом случају може говорити само о храбрости и поштености одређене судије, која је донела праведну одлуку у оквиру закона и својих овлашћења. Зашто о поштености? Јер сви ми сада, и судије и „оптужени“, живимо у атмосфери невиђеног информационог притиска. Ово је притисак на разум. Живимо у атмосфери у којој је за осуду чак и обичан неагресиван однос према неистомишљеницима, а посебно према представницима Украјинске православне цркве. То, наравно, није нормално ни са уставне ни са моралне тачке гледишта, али данас је тако. У таквој атмосфери је веома тешко остати честит човек.

‒ Завршава се Божићни пост, почела је нова 2024. година и стиже велики Празник ‒  Рождество Христово. Шта највише очекујете у наредној новој години и шта бисте пожелели читалачкој публици и свим верницима Украјинске православне цркве у ове свете Божићне дане?

‒ Очекујем и желим у новолетију коjе долазе свим читаоцима портала Православни живот и свим верницима добити велики дар Божији – завршетак рата. Такође желим да крај рата са собом понесе не безнадежну тугу и неизлечиву мржњу, већ наду у непоколебљиви Божији мир и зору Његове свепраштајуће љубави. Да би молитва људи који су преживели рат била тиха, светла и захвална. Да би ова молитва била туђа свакој тами, свакој нечистоти и злоби. Да би била она испуњена поверењем у Промисао Божији, душевним миром и захвалношћу Богу. Само тада ће стотине хиљада невиних жртава у овом рату моћи да нађу вечни мир. Само у овом случају моћи ћемо поново да почнемо да живимо под мирним небом, тако да се ратне страхоте више никада у нашим животима неће поновити.

Са митрополитом черкаским и канивским Теодосијем (Снигирјевим)

беседио је ђакон Сергије Герук