Већ смо говорили о тако опасном са духовног становишта животном феномену. Али постоје и друге, не мање опасне нијансе. Ово је уздићи себе до неба.

И ово није само неко банално хвалисање. Ово је много више. Ово је заправо реклама вас самих, ваших квалитета и вашег рада. А реклама, као што знамо, ретко је тачна.

Већина људи има извесно претеривање у причи о себи. Преувеличавамо своју важност, напоре, квалитете и чак патњу - требало би да имамо све више од других. Зато људи који немају много самопоуздања покушавају изазвати дивљење или симпатију других.

Слично је и с њиховим активностима. Штавише, сада се верује да ако се не рекламирате добро, нико вас уопште неће приметити нити ценити. Како се каже: ако себе нећеш да похвалиш, нико неће.

Има ли греха у овоме? Није тако тешко проверити.

Довољно је скромнијег радника из исте области деловања ставити поред самопромовисане фигуре и погледати реакцију. Овде ће се све отворити. Jер, особа која свој посао ради без сувишних речи изазваће узнемиреност, па чак и бес међу самопроглашеним „ефикасним менаџерима“. Шта ако сви виде и схвате да овај вредни радник, не трошећи ништа на презентацију себе, заправо ради много више од онога, коjе себе промовише?

Ово је срж проблема: особа која гласно труби о својим талентима ретко ће бити користан. Али ово је у световном животу. А у духовном - све је много опасније.

На крају крајева, особа која себе узвисује често обмањује друге. И често заварава самог себе, искрено почевши да верује у своју величину. И како ће бити таквој особи на крају свог земаљског путовања да упозна Господа и непристрасну истину.

Разговарала Наталиjа Горошкова.