Током поста удаљавамо се од уобичајеног начина живота, одричемо се уобичајене хране, уобичајеног провођења времена. А у исто време више времена посвећујемо делима милосрђа, богослужењу и молитви.

Сврха поста је покајање и веће погружење у духовни живот, што захтева одступање од уобичајеног световног начина живота, макар на неко време.

Међутим, проблем нашег друштва је што је готово немогуће потпуно побећи од света, иако је у старија времена и то био горући проблем, па су први монаси буквално отишли ​​у пустињу.

Па ипак, ти и ја не живимо у пустињи, свет нас стално и активно сустиже. Дакле, практичан задатак православног мирјанина сада није толико да побегне од света, колико да развије исправну вештину одговарања на искушења која излазе из света.

Дакле, који је тачан одговор на оно што нам свет нуди сваког минута? За почетак, само треба да се направи пауза.

Покушајмо да споља погледамо информациону позадину нашег времена. Целокупна медијска сфера је усмерена на одучавање размишљања. Више чак ни не покушава да промени наше размишљање, уопште не тражи размишљање, захтева тренутна емоционална реаговања. А тамо где емоције замењују размишљање, увек је присутна манипулација.

И зато, када било који спољашњи подстицај упадне у нашу свест, треба да застанемо. Запитамо се: да ли су добијене информације корисне за нашу душу? Подстиче ли нас на молитву, на љубав према ближњем, на добре мисли и дела? Ако не, онда је све очигледно.

Овоме нас уче сви свети Оци подвижници: како правилно препознати сваку помисао – да ли је она од Бога или, обрнуто, од злога. Зато за време Великог поста читамо аскетску литературу: „Лествицу“ св. Јована Лествичника, дела аве Доротеја, „Добротољубље“ итд. Промишљено, пажљиво читање оваквих књига помаже нам да развијемо вештину духовног приступа свему што нам долази на памет споља.

И, наравно, нема духовне заштите без молитве. Није узалуд сваки час људског постојања освештан молитвом.

Покушајмо да правимо паузе у брзом темпу нашег живота: паузе да се помолимо, паузе да проверимо своје мисли и осећања, паузе да се једноставно прекрстимо пре него што донесемо било какву одлуку. И тада за нас моћ света и његових лажи више неће бити тако велика и јака.

Забележила Наталија Горошкова