Сада се нашим верницима може учинити да се само овде Црква тако сурово и неправедно прогони. Међутим, ако погледамо „просперитетније“ земље око себе, видећемо, можда, још већи прогон хришћанства, иако не тако очигледан.

Тако се у неким образовним установама у Европи и Америци наставницима саветује да се уздрже од употребе речи „Божић“ током божићних празника, јер је реч превише „хришћанскоцентрична“, а, према састављачима оваквих препорука, није „инклузина“ и може увредити представнике других религија или атеисте. Европска комисија је предложила сличне препоруке као саставни део своје „антидискриминаторске“ кампање. Подсећамо да се из истог разлога са неких цркава у Европи скидају крстови - да се не би увредили неверници или мигранти нехришћани.

Превише је таквих чињеница да би се на њих затвориле очи. Свима је заједничка једна ствар: необјашњива рационална мржња према хришћанству, док се слични захтеви ретко кад постављају другим религијама, ако се уопште и постављају: нико не захтева да се џамија затвори како не би „увредила” немуслимане – тешко је то и замислити! Очигледно, у наше време само се хришћанство ставља у улогу извора мржње.

А све ово веома подсећа на однос према Украјинској православној цркви у нашој земљи. Сада је немогуће раскол назвати  расколом, а јерес јересју, осим ако не ризикујеш да будеш осуђен за увреду, док се верници и свештенство Украјинске православне цркве редовно и некажњено клевећу у штампи и бивају подвргнути најподлијим прекорима.

И овде и тамо у белом свету видимо двоструке стандарде. И овде и тамо забране и препоруке властодржаца потпуно необјашњиве са становишта здравог разума.

А овде је објашњење прилично једноставно:  ово је одступање од Истине, које су предвидели пророци и апостоли, које треба да се деси непосредно пред крај овоземаљског света: «…јер неће доћи док не дође најпре отпад…» (2 Сол 2,3).

Обратите пажњу: чак и конзервативни политичари, који се сада противе лудој лево-радикалној агенди, увек говоре о неким апстрактним „традиционалним вредностима“, а да готово никад не помињу Бога и Његове заповести.

Међутим, друштво које је добровољно напустило Бога, а да то не схвата, налази се у власти ђавола: трећег пута једноставно нема. Колико год да се залаже за традиционалне вредности, ако се прекине веза са Извором ових вредности, све те говоранције неће довести до хармоније у друштву.

Зато је веома важно да се не заваравамо обећањима палог света. Он је увек био и биће непријатељски расположен према Цркви Христовој, директно или прикривено. Авај, ово је реалност нашег времена, и свих времена.

Ипак, верници не би требало да очајавају. Позвани смо да сведочимо Истину и држимо заповести Господње у свако доба: било у првом, било у последњем часу, чак и у часу благостања, па и у часу прогона – и тада ће Господ бити с нама, и ми са Њим.

Записала Наталиjа Горошкова