Митрополит Антоније (Паканич) говори како Црква треба да се односи према свету.

Колико често чујемо да Црква мора «да се прилагоди духу времена». Покушајмо да схватимо колико је овај захтев оправдан и адекватан.

Заправо, Црква је остала непромењена у најважнијем – у истинској доктрини спасења. Али променила се у односу на методе мисије, у односу на сарадњу друштва и државе итд.

Данас постоје две краjне супротности у тумачењу односа Цркве према свету.

Jедна крајна супротност – то су ревнитељи апстрактне «давнине», који верују да се Црква уопште не би требала мењати, већ слепо следити неки «идеални узорац» из прошлости. За некога су ово ранохришћанска времена, за другог – процват Византије, а за некога Русија пре патријарха Никона. Ово је дефинитивно слепи колосек.

Наравно, ми стално црпимо из две хиљаде година искуства Цркве, али такође добро знамо да никада није било «идеалног времена» и идеализација давнине може да постане врста идола који ће заменити живог Христа.

Још једну нездраву краjну супротност представљају присталице екстремног либерализма. Они верују да би Црква требала да свим својим бићем одмах одговори на свако мишљење такозване «јавности». Чак и ако jе ово мишљење у целини створено у медијима, а ниjе поткрепљено реалношћу.

Најкарактеристичнији пример новијег доба је реакција на агресивни антирасистички покрет у САД. У већини случајева овај покрет је усмерен такође против хришћанства.

Дакле, један од активиста покрета рекао је да је Хришћанство религија расизма, јер је Христос био беле коже. И сада, вођа једне од водећих хришћанских деноминациjа изјављује да Христос «није био сасвим бели», и у једној од цркава његове конфесиjе одмах приказују слику «Таjне вечере» са црнопутим Исусом Христом.

Да ли је вредно прилагођавати се било којој новонасталој агенди, коjа се поjавила у неком делу друштва (иако и прилично гласном), објашњавајући то мисионарским радом?

Мислим да је ово самообмана. Мода се мења па се можете изгубити у потрази за усаглашеношћу са овом модом.

Данас је у тренду агресивна борба за права афроамериканаца, јуче се водила једнако агресивна борба за животну средину, за права жена, за права мањина...

Мислим да је јасно куда ће нас ова агресивна борба довести.

Због тога се православље држи непромењивог учења Господа Исуса Христа. Jер суштина Цркве је да људе води Богу, а не да се препушта њиховим тренутним хобијима.

Записала jе Наталиjа Горошкова