Митр. Антониjе (Паканич): Ако у мислима пожелите ближњем страшну смрт, већ сте га убили у свом срцу
Многи људи живе, искрено верујући да никада нису починили тако страшан грех као што је убиство. И врло често је такво мишљење о себи дубоко погрешно.
Погледајмо около. Свакодневно суоћимо се са многим људима — у продавницама, на улицама, у транспорту на степеништима. Изгледају као обични људи, баш као и ми сами у својим очима. Али ако они и ми кренемо на мрежу...
У свету се сваке минуте догоде страшне ствари: ратови, грађански сукоби, тероризам, убиства. Чини се да све ово нема директне везе са нама. Jер нисмо ми ти који убијају, пуцају, дижу у ваздух и узимају таоце. Али покушајмо да завиримо у своје срце — да ли смо тако безгрешни? Да ли смо учествовали у дискусијама када смо прстима откуцавали страшне речи на тастатурама наших рачунара, таблета или паметних телефона: «Пуцати!», «Бомбардирати!», «Спалити!», «Уништити!», «Они то заслужују!»?
Наравно, физички нисмо починили ниједан такав злочин, али на крају крајева, грех се прво рађа у срцу, а тек онда се развија у дело. «А ја вам кажем да сваки који погледа на жену са жељом, већ је учинио прељубу у срцу свом», — каже Спаситељ у Матејевом Jеванђељу. Исто важи и за друге грехе.
Ако у мислима желите ближњем свом страшну смрт, већ сте га убили у свом срцу.
Раније су се тако сурове тежње људских душа криле дубоко у душама људи, али сада, са свеопштом популарношћу друштвених мрежа, све ово изађе на видело.
Одавно је примећено да на друштвеним мрежама човек, чак и ако је чак три пута православан, са невероватном лакоћом губи сву своју разметљиву побожност и спреман је на први сигнал да учествује у било којој, најодвратнијој полемици.
Да ли то значи да су друштвени медији зли? Многи људи тако мисле, али говорећи ово, људи тиме покушавају да се оправдају. Испоставља се да нисам ја крив за свој бес, нетрпељивост, недостатак љубави, све су то „проклете друштвене мреже“. Заправо, друштвене мреже су само огледало које показује нама и онима око нас оно што је раније било скривено у срцу.
Проблем jе у нама и треба да запамтимо да бисмо требали бити православци не само у цркви или током кућне молитве. Треба бити православни увек и свуда. И на друштвеним мрежама такође.
Записала Наталиа Горошкова