Митрополит Антоније (Паканич) подсетио је на прогон Цркве у совјетско време и на исповеднички подвиг Светог Луке Кримског.

У тешким временима за Цркву, важан jе пример, који појачава — пример оних хришћана, који су у време прогона носили свој мученички венац. Посебно блиски многима постали су новомученици и исповедници, који су страдали током совјетског прогона.

Данашње угњетавање верника и свештенства одражава методе совјетског времена. Горко искуство ничему не учи. Људи не престају да се боре са Богом због своjе глупости и гордости.

Један од најсветлијих примера истинског служења Богу је свети Лука Кримски, чији дух нису сломили изгнанство, претње, надгледање или клевета.

Искушења, која су му пала, само су ојачала веру, а застрашивање га није натерало да напусти завете дате Богу, да се одрекне Истине и Цркве.

Из архивских докумената, који су дошли до нас, можемо да разумемо какав је притисак вршен на светитеља, у каквој је напетости живео, али архиепископ Лука није одступио ни корак од својих принципа.

Шпијуни су били у уском кругу светитеља, надлежни органи су контролисали све његове поступке, разговоре, преписку, агенти су извртали чињенице у својим извештајима. Знао је за ово, али, упркос свим сплеткама и опасностима служења, наставио је ревно да ради на пољу Христовом.

Као хирург и професор, архиепископ Лука је непрекидно држао предавања лекарима, био је консултант болнице за инвалиде током Отаџбинског рата, обављао је многе операције, примао пацијенте и консултовао.

Свети Лука је увек разговарао са публиком у архиjереjским одеждама, што није могло а да не изазове жамор у одређеним круговима, и био је дужан да предавања чита искључиво у световној одећи, али светитељ је то категорично одбио.

После тога више није био позван да подноси реферате и држе предавања.

Светитељ је прешао на проповедничко дело и почео је да проповеда сваки дан, а понекад и два пута дневно, у Саборном храму Симферопоља и другим црквама у граду и региону.

Отворено је говорио о прогону Цркве и свештенства, о свештеницима који су невино страдали, о духовном значењу искушења, упоређујући их са природном селекцијом: «На пољу религије, у духовном свету такође постоји селекција, али ова селекција је Божанска, неверници се одбацују, а сви верници су се окупљају у једно стадо. Иако је сада мало, али јако и снажно...»

Светитељ је поднео молбу за отварање синодалне штампарије, бринући да је верни народ остао без Светог Писма. И билаје отворена.

Архиепископ Лука писао је извештаје о ситуацији у симферопољској епархији, где је указивао на кршење права верника и свештенства: затварање сеоских цркава, дугогодишње протеривање свештеника из својих домова, застрашивање верника; да се готово нико не усуђује и нема прилику да иде у цркву, пошто су све недеље и празници заузети послом; да се верници плаше да напуштеном свештенику обезбеде стан; о другим бригама...

Данас се људи настављају борити са Богом и Његовом Црквом, али под другим слоганима и маскама.

Одузимају и пљачкају цркве, протерују свештенике, застрашују вернике, клевећу свештенство — и све је то прикривено «добрим» намерама.

Лажи, кукавичлук и подлост садашњих освајача двоструко су одвратни. Али пре или касније свако ће бити одговоран за своја дела.

Много је тужних и трагичних прича повезаних са судбином прогонитеља и издајника Цркве. Сви су се лоше завршили.

Господ нас подстиче да се клонимо таквих људи: «Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти» (Мф. 15:14).

Човек се мора повући, избећи оне који су се одвојили од Цркве: таква особа се искварила и осудила себе. Да ли онај, који се супротставља Христовим служитељима, који не  признаје његово свештенство и сав народ, мисли да је са Христом?

Не, таква особа диже руке против Цркве, бори се против економије Божије, упозорио је свештеномученик Кипријан Картагински.

Записала Наталья Горошкова