Митрополит Антоније (Паканич) о псалму, уз помоћ којег се налази излаз у најбезнаднијим ситуацијама.

85. псалам је један од најтрагичнијих и најмолитвенијих. У њему се чује вапај душе, последња нада у помоћ, препознавање своjе потпуне немоћи.

Овај псалам је уврштен у молитве 9. часа, који је посвећен успомени на Спаситељеву смрт на Крсту. По речима светих јеванђелиста Марка и Матеја, Христос је „у девети час“ последњи пут изговорио са молбом на Крсту: „Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну" (Лук 23,46).

Нема смисла говорити о трагедији тренутка. То је најмрачније и најстрашније у историји човечанства. Безнађе. Ноћна мора. Тама. Али сав овај ужас је за неко време, док наша душа не пробије кроз таму ка Светлости.

«Пригни, Господе, ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и ништ. Сачувај душу моју, јер сам твој поклоник. Спаси слугу својега, Боже мој, који се у те узда»

Господе, услиши ме! Спусти се к мени, нејак сам, боли ми. Нема више снаге да се издржи. Моја чаша је препуна. Ти си моја једина нада и заштита. Призивам те, мој Боже. Чуј ме!

«Смилуј се на ме, Господе, јер к теби вичем вас дан»

Моја жеђ за Тобом не познаје границе, моја љубав не познаје препреке, моја душа непрестано жуди за Тобом, моје срце не стаје.

«Развесели душу слуге својега, јер к теби, Господе, подижем душу своју.
Јер си ти, Господе, добар и милосрдан, и веома милостив свима који те призивају.
Чуј, Господе, молитву моју, и слушај глас мољења мојега.
У дан туге своје призивам те, јер ћеш ме услишити»

Молим те, Господе, помилуј ме! Ове речи су једино што ми је остало. Знам, Господе, да ме чујеш, да знаш за моја страдања. Молитва Теби даје снагу и утеху, омогућава ти да одбациш тешко бреме нагомиланих искустава, чисти душу, омогућава да наставиш да носиш свој крст.

«Нема међу боговима таквога какав си ти, Господе, и нема дјела таквијех каква су твоја.
Сви народи, које си створио, доћи ће и поклонити се пред тобом, Господе, и славити име твоје.
Јер си ти велик и твориш чудеса; ти си један Бог»

Нека имам једну помисао – о Теби. Спаси ме Господе! Мрзећу речи света, да Те види срце моје. Служићу само теби.

«Наставь меня, Господи, на путь Твой, и буду ходить в истине Твоей; утверди сердце мое в страхе имени Твоего. Буду восхвалять Тебя, Господи, Боже мой, всем сердцем моим и славить имя Твое вечно, ибо велика милость Твоя ко мне: Ты избавил душу мою от ада преисподнего»

Стајаћу у страху Божијем да уништи у мени све страсти које хоће да ме одвоје од Тебе, Господе. Одржаваћу своју лампу да гори, ја ћу се побринути да се не угаси и не гурне ме у мрак. Напунићу посуду уљем, док сам још у телу, да заблиста и уведе ме у Царство Твоје. Светла душа има светлећу лампу, зла душа нема светлости, она пада у таму.

Кајем се Господе и одричем се греха.

«Боже, охолице усташе на мене, и гомила насилника тражи душу моју, и немају тебе пред собом.
Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,
Погледај на ме и смилуј ми се, дај силу своју слузи својему, и помози *сину слушкиње своје;
Учини са мном чудо доброте. Нека виде који ме ненавиде, и постиде се што си ми, Господе, помогао и утјешио ме»

Ко jе познао славу Твоју, прошао кроз неверје. Ко је познао љубав, одрекао се мржње. Ко је спознао чистоту, побегао од нечистоте. Ко је познао добро, мрзи зло.

Све од Тебе је за добро.Ово је моја утеха у мрачним временима, држим лампу упаљену.Благо ономе ко Теби призива.Блажен је онај коме се отвараш и одговараш.Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој!

Записала Наталиjа Горошкова