На шта треба обратити пажњу током Госпојинског поста — митрополит Антоније (Паканич).

Успенски пост је добио име по празнику Успење Пресвете Богородице, који завршава пост и представља његову кулминацију.

Једна од уобичајених грешака повезаних с овим постом је та што многи сматрају да је овај пост трагичан и мрачан, јер је строг као Велики пост и подсјећа нас на смрт. Али то није случај.

Госпојински пост говори о величини и бесмртности особе која је прихватила Господа у своје срце.

Овај пост је испуњен радошћу и надом да ће се творевина састати са својим Створитељем. Састати се не само након физичке смрти, преласка из једне стварности у другу, већ и на главном састанку људске душе са Господом — овде на земљи.

Симболична је чињеница да се пост налази крајем лета. Август је време за сумирање, бербу плодова, припрему за зиму. Ово се односи и на духовни живот. Пост је још једна прилика да анализирате свој живот, процените своје поступке, радње, мисли; откријте своје слабости које ометају даље кретање и развој и покушајте да их трансформишите.

То нам говори празник Преображења Господњег, који пада на Госпојински пост, подсећајући на значај понизности пред вољом Божијом и спремности да превазиђемо све тешкоће, да прођемо кроз све припремљено за нас без роптања, са захвалношћу.

Нажалост, за неке је овај празник везан само за освећење воћа и нема никакве везе са духовношћу.

Штета је што људи занемарују прилику да се приближе Богу, да се приближе Светлости, да изађу из таме неверја и својих страсти. Неправилно пролазећи празнике, људи само погоршавају своје грехе и умножавају разорне навике.

Постоји и широко распрострањена заблуда да је пост ограничење које нам се намеће споља. Пост је добровољан и свестан корак. Ово је жеља душе да буде ближе Богу, жеља да постанемо попут Њега.

А ограничење у храни је покушај да научимо да не губимо време и не распршујемо пажњу на земаљска задовољства, која су у нашем животу споредна, већ да се фокусирамо на оно главно и насушно - на личне односе са Богом. Ово је смисао сваког поста, па и самог хришћанства.

Хришћанство је прилика да постане нова особа у Христу, то је почетак новог живота у Њему. А пост је један од облика постизања овог циља.

Наша вера и црквене тајне нас сједињују са Христом и Он улази у наш живот, освештајући га.

Све што је добро у нашем животу долази од Бога који пребива у нама. Живот са Христом не значи само размишљање о Њему, то значи да Он почиње да делује у нашем животу, да делује кроз нас.

Хришћанство је лични избор сваког од нас да свој живот предамо Богу, као што је Он једном дао свој живот за нас.

Записала Наталиjа Горошкова