Митрополит Антоније (Паканич) о псалму који одагнава сваки страх, кукавичлук и неверје.

Псалмопевац Асаф, који је живео за време цара Давида, написао је 12 псалама. Псалам 73. заузима посебно место међу њима.

Овај псалам се може сматрати круном победника, победника своjих страхова и сумњи, кукавичлука и маловерjа.

«Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца!»

Сумња ми се увукла у срце да је то истина. Видео сам како напредују зли и лажови, како напредују издајници, лопови и клеветници у земаљским пословима и сумњао сам.

«... Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живее... На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима».

Ништа не зауставља ове лудаке. Понос и охолост, дрскост и лажи постали су њихов «украс». Они одводе људе од Тебе до сигурног уништења, забављајући се овим и угађајући ђаволу.

Оданост мојем народу и одговорност према њима спречавали су ме да не долазим у искушење.

«И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим. Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов. Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!».

Прошавши кроз сумње и неразумевање, схватио сам да је само у Теби истински живот. Све остало су обмана и фатаморгана који нестају, кад Ти приступаш. Истина је само оно што је непроменљиво, оно што је од Тебе је вечно. Све изван Тебе је осуђено на пропаст и уништење.

«Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
тада бејах незналица и не разумевах;
као живинче бијах пред Тобом.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи».

Кајем се за кукавичлук, страхове, сумње и незнање. По твојој милости, Господе, вратио сам се к Теби, попут изгубљеног сина у кућу свог оца, што значи да сам се вратио себи. Јер ако нисам са Тобом, нећу бити ни cа самим собом.

Увек сам са Тобом, не пуштај ми руку, води ме, наређуј и не одлази. Ти си мој господар, свет, живот, моја садашњост, коjа одлази у вечност. Ништа није слатко без Тебе, ништа не прија или надахњује. Само ти, Господе!

«Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја».

Спасење је у приближавању Теби. Свако ко се удаљи од Тебе, пропашће. Нема друге Светлости осим Тебе, Ти си једини Извор. Просвети Господе мудрошћу Твојом и освети благошћу Твојом.

Записала Наталиjа Горошкова