Митрополит Антоније (Паканич) о прелепој молитви од осам речи.

Свака молитва изговорена из дубине срца допире до Бога, што значи да Господ долази у помоћ.

Али помоћ се може испољавати на различите начине - не мора да буде директан одговор на оно што тражите. Господ увек боље зна шта нам треба и када.

Често тражимо неке ствари, а да нисмо зрели за њих: неко жели породицу, не процењујући своје снаге и меру спремности за то. Неко жуди за новим послом, јер не цени стари. Али у исто време, особа не жури да се труди да се мења. Неко тражи још неке овоземаљске благослове, не слутећи да ће га покварити или смрвити својим теретом.

Можда ће нам се у животу десити све што тражимо, али не сада, мора доћи прави тренутак – мора постојати спремност душе за такав дар. И само Господ зна када ће доћи овај час. Он нас припрема за ово.

А постоје молитве које нису изводљиве, односно молбе које су за нас штетне, бескорисне. Ми сами, због наше духовне кратковидости, не видимо како може да се испостави овај или онај захтев. И Господ види. Он види и чува нашу душу.

Једна од главних молитава верника, која штити у свим тешким околностима, је анђеоска молитва, или «Трисвето»: «Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас».

У овој молитви нема конкретних захтева, али се истовремено позива на три Лица Свете Тројице као једно — несхватљиво, лепо и величанствено. И ово је невероватна особина ове молитве.

«Свети Боже» је израз нашег обожавањаТворца као јединог Бога, Богом називамо прво Лице Свете Тројице — Бога Оца; «Свети Крепки» – најмоћнији, свемогући – називамо Бога Сина који је победио смрт; «Свети Бесмртни» – никада не умирући, вечни – ми величамо Бога Духа Светога, који је удахнуо живот сваком живом бићу, нашег бескрајног инспиратора.

Молитва се чита три пута у славу три Лица Свете Тројице.

Ова молитва се зове Анђеоска песма, зато што њу певају анђели који на небу окружују престол Божији.

Хришћани су сазнали за ову молитву и почели да је користе 400 година након рођења Христовог. У Цариграду се догодио јак земљотрес, због чега су се срушиле куће и насеља. Народ је, плашећи се таквог разарања, заједно са царем Теодосијем обратио се Богу молитвом, у сузама молио за помоћ, за крај недаћама.

Током заједничке молитве, изненада је један дечак, наочиглед свих, невидљивом силом подигнут на Небо, а затим неповређен, спуштен на земљу.

Враћајући се после тако дивног путовања, младић је рекао да је чуо анђеле како певају на небу: «Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни».

Људи који су све ово видели и чули почели су са зебњом да понављају речи молитве, додајући: «Помилуј нас». И земљотрес је одмах престао.

Уздајмо се у неограничену милост Божију, непрестано прослављајући Пресвету Тројицу – Бога нашег, који нам је дао живот.

Смело певајмо са Анђелима овде на земљи, величајући Творца земаљским и небеским хором. Нема лепше речи на свету од ових анђеоских узвика:

«Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас».

Записала Наталиjа Горошкова