Зашто се Крст Христов назива „чуваром целе васељене“.

Много разних катастрофа и катаклизми потресло је свет, изгинуле су цивилизације и градови, нестали читави народи и државе. Али Црква Христова, прогоњена, забрањена па чак и изнутра растрзана, стоји непоколебљива до данас, откривајући свету истину Христову и светлост Божију.

Јер нам је речено: врата пакла је никада неће надвладати.

Из историје видимо колико су узалудни и бесплодни били напори светских владара који су покушавали да униште Цркву Христову и Њене служитеље да би слободно успоставили своја правила супротна Божанским. Присуство Цркве их је спречило да почине своја безакоња, Она их је невидљиво изобличила.

Имена таквих личности и њихова дела су потонула у заборав, сећања на њих су избрисана, а заповести Божије остају главни закон у свету, а крст — једино право оружје хришћана.

„Крст је чувар целе васељене, Крст је лепота Цркве, Крст царева је Сила, Крст верних је потврда, Крст анђела је Слава и пошаст за демона” пева Црква.

Црква је неуништива, као што је неуништива и благодат Божија. Благодаћу Црква јача изнутра, а Крстом Господ чува Своју верну децу од непријатеља, видљивих и невидљивих.

И немамо чега да се плашимо: Бог и сила Његова, Крст Његов и благодат Његова су са нама.

Тајна Крста

Од самог почетка постојања Крст је праћен чудесима.

Првобитно симболичко значење променио је у потпуно супротно – од оруђа егзекуције које је изазивало језу и страх међу људима, Крст је на чудесан начин постао оруђе људског спасења, његова нада и ослонац.

То се догодило после смрти Спаситеља на Крсту.

Христос је Крстом ђавола сатро и посрамио, са Крста је сишао у пакао, где је ослободио измучене и увео их у Царство Небеско. Од тада је лик Крста ужасан за демоне и спасоносни за вернике. О томе сведоче многа исцељења и чуда која се дешавају молитвама на самом Крсту Господњем или на Његовим сликама.

Нема веће наде међу хришћанима од наде у силу и помоћ Крста Господњег.

Крст је откривен равноапостолном цару Константину на небу као знак Божији са речима „Овим побеђуј“ на путу за Рим, кад jе ишао одбити напад мучитеља.

Добивши три пута битке уз помоћ Крста Господњег, цар Константин моли своју мајку, благочестиву царицу Јелену, да оде у Јерусалим у потрагу за Крстом на коме је Господ разапет.

И ту се догодило прво чудо исцељења. После дуге потраге, царица је успела да сазна да је Крст сахрањен у паганском храму. Током ископавања откривени су: Гроб Господњи, три крста која леже у близини, плоча са натписом „Исус Назарећанин, Цар јудејски“, израђена по наређењу Пилата, и четири ексера који су проболи Тело Господње.

Пошто није било јасно на ком је од три крста Спаситељ разапет, одлучили су да их један по један доносе тешко болесној жени. А када је положен трећи крст, жена одмах оздрави од своје болести.

Близу овог места носили су човека на сахрану, а када је на њега стављен Крст, он је оживео. Након васкрсења покојника, постало је јасно да је ово био Животворни Крст.

Крст данас

Испуњење воље Божије у земаљском животу без обзира на препреке, тешкоће, страдање и смрт – то је крст за сваког од нас.

Сетимо се какав је крст Господ узео на себе када нас је спасао од власти греха и смрти. Одговоримо љубављу на Његову љубав. Одговоримо својим смирењем пред земаљским крстом на Његова страдања на Крсту.

Осетимо стварност Његовог Крста и поклонимо се Његовој жртви. Немојмо остати равнодушни према Његовом позиву, према ономе за шта је принесена Његова жртва.

Умро је за оне који су Га мрзели, за наше злочине. Нећемо проћи поред Његове љубави и Његовог Крста, нећемо се сломити и нећемо се бојати, нећемо Га издати.

Помолимо се ових дана да Господ не само нама и нашим најмилијима, него и целом Православљу, целој пуноћи Цркве, подари благодат Своју, све нас заштити и Крстом Својим учврсти.

Записала Наталиjа Горошкова