Митрополит Антоније (Паканич) саветује како постићи бесмртност.

У нашој животној вреви заборављамо на главне ствари, на оно за шта смо замишљени и створени. На бесмртност.

Волети

Похлепни смо на љубав. Жао нам је што њу дајемо другима, али истовремено то стално захтевамо од других. Тражимо је свуда, али не и тамо где је. Љубав је похрањена у нашем срцу, као у кристалној посуди.

И љубав нећемо срести у свом животу док не отворимо ову посуду и не избацимо садржај напоље. Љубав не мора да се тражи у некоме, већ у себи самом.

Колико је храбрих душа у различито време отишло у потрагу за љубављу! Прошли су толико путева, провели толико година, добили толико битака. Али само неколицина је на крају пута схватила да се љубав, управо она љубав, у потрази за којом су потрошили толико енергије, као највећи драгуљ чува унутар сваког од њих. И само отварањем чврсто затвореног срца могу да пронађу оно што траже.

Љубав на љубав одговара.

Љубав не познаје одбијање и пораз, у њој нема плитке воде, она је попут реке која тече увек пуна и увек спремна jе свих напаjати и смирити.

Недостатак љубави чини наш живот пустињом, у којој нема биљака и спасоносне влаге, него свуда су само опсене. Ми их замењујемо са стварношћу, али ово је потпуна илузија. Свуда –спаљеназемља.

Љубав тражи разне начине и разлоге да избије, али својом тврдоглавошћу и гордошћу је обуздавамо на сваки могући начин, закуцавамо ексерима, не дозвољавамо да се излије и говори пуним гласом. Не дозвољавамо јој да се покаже.

Похлепни смо на љубав. Наша похлепа рођена је из самовоље и себичности. Ако је човек сигуран да све благодати у његовом животу постоје само захваљујући њему и његовим напорима, да се цео свет врти искључиво око њега и његових интереса, ако узме здраво за готово светлост дана, пролећно благо сунце, топли ветар, лепоту унаоколо и неће да захвали било коме на овоме, ако и сам жели да ради без ичије помоћи, онда похлепа неизбежно веже његово срце, а зло чврсто стеже љубав у свом загрљају.

А њен глас се једва чује.

Али љубав чека. Она је дуготрпљива. Љубав све опрашта. Она је милосрдна.

Љубав је увек радосна. Она не познаје завист и гордост. Љубав верује. Обухвата све. Љубав никад не престаје да чека и да се нада. Никада неће умрети.

Али најважније својство љубави је учинити оне које волимо бесмртнима. У љубави нема смрти. Сви које смо истински волели у прошлости и волимо сада сједињени су са вечношћу снагом Божанске љубави. Њихове душе су овековечене нашом љубављу. Они су живи све док љубав гори у нашим срцима.

За живе и преминуле љубав је једини пут ка бесмртности.

Љубав уништава све временске и просторне баријере, за њу нема временског ограничења, нема прошлости и будућности, постоји само безусловна бесконачност. За њу нема ограничења у простору, она пролази кроз универзум, уједињујући светове у безграничности и неизмерности. Љубав никада неће престати да буде љубав. Никад неће издати. Никада неће завршити своју поворку. Неисцрпна је, као што је Бог неисцрпан.

Човек је рођен за љубав, али се по својој грешној природи тога плаши, гуши њу страховима, пригушује њен глас себичношћу и надменошћу. Љубав, међутим, само бојажљиво подсећа на себе.

Човек непрестано тражи снаге за живот, тражи их било где, али снагу не црпи из главног извора који нам је Господ дао рођењем – из неисцрпног извора Божанске љубави који је у нашој души.

И док човек не открије овај извор у себи, не почне из њега црпсти живу воду, неће живети пуновредно, већ може само животарити.

Господ нам је дао лековите дарове за преображај наше душе – Свето Причешће, срдачну молитву, уздржавање ради Христа. Захваљујући њима можемо да очистимо душу од прљавштине која под дебелим слојем крије вечни извор живота. И љубав ће превладати.

Живот се у тренутку преображава.

Jер победничка љубав огледа се у свему са чиме долази у додир. Не боји се ни зла, прљавштине, таме. Љубав се огледа у свему.

Штавише, она се пројављује у нашим слабостима. Jер тек када осетимо свој неуспех, сетимо се Створитеља, Извора љубави, наде и вере, обратимо Му се за помоћ, поверимо свој живот и душу.

Љубав непрестано захваљује. Ово је њено друго име. Љубав непрестано хвали Створитеља, живи од тога.

Записала jе Наталиjа Горошкова