Нисмо у могућности да идентификујемо праве узроке свих врста природних катастрофа и катаклизма. Човек не може све логично да објасни.

Али једно је неспорно: сви су људима јасан показатељ њихове тврдоглавости у одбацивању Бога. Човечанство блефира: и даље се бори са Богом под згодним изговором.

***

Хришћани би требало да се труде да се држе подаље од вртлога догађаја који се стално мењају. Све тече и мења се, али лако је изгубити се.

Није џаба када се брод сруши, човеку се препоручује да се плови што даље од левка, иначе ће бити увучен. Исто тако, различити догађаји остављају таласе око себе, способне да ухвате и упију. Све што се дешава у нашем животу треба да буде нека врста променљиве позадине, и комуникација са Богом треба да буде стална стварност.

***

Господ је више пута позвао Своје верне да се клоне изопачених и лажљивих људи, оних који су против Бога и Његових заповести.
На пример, у Петоj књизи Мојсијевој читамо како Господ уништава бројне народе.

«Кад те Господ Бог твој уведе у земљу у коју идеш да је наследиш, и отера испред тебе народе многе, Хетеје и Гергесеје и Амореје и Хананеје и Ферезеје и Јевеје и Јевусеје, седам народа већих и јачих од тебе, И преда их Господ Бог твој теби, и ти их разбијеш, потри их, не хватај с њима вере, нити се смилуј на њих; Нити се пријатељи с њима; кћери своје не дај за сина њиховог, нити кћери њихове узимај за сина свог. Јер би отпадила сина твог од мене, и служио би боговима другим, те би се разгневио Господ на вас и потро вас брзо» (5 Мој. 7:1-4).

Често се такве редови доживљавају као нешто нечувено, неприхватљиво за Бога који воли. Међутим, свако зло Бог увек прекида. Свет је створен и њиме се управља по Божјој вољи и све што му се супротстави, пропада.

***

Такође примећујемо екстремни степен моралне деградације у савременом друштву: гајење разузданости, порока и изопачености; промоција лажног хуманизма и намерно уништавање хришћанског человекољубља; подметање себичности и гордости итд.

Сви ти безобразлуци се неко време јављају, имају своју границу и крај. До расплета ће сигурно доћи. Из претходне историjе видимо да ће на прагу краја бити низ упозорења, као у шаху — прво корак, а онда мат. Али да ли ће их свет видети, хоће ли се променити?

***

Ми хришћани имамо нешто што нико не може да одузме, нешто што свет не може да уништи, прогута и прихвати. Ово је реч коју заповеда Господ: Ако имате љубав к мени, заповести моје држите. 16. И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог утешитеља да буде с вама вавек: Духа истине, ког свет не може примити, јер Га не види нити Га познаје; а ви Га познајете, јер у вама стоји, и у вама ће бити. Jован 14:15-17.

Записала Наталиа Горошкова