Управитељадминистрациjе Украјинске Православне Цркве митрополит Антониjе (Паканич) говори о суштини анатеме и зашто се Црква не жури да примени ово средство за оне који су посртали.

Попут мајке, Црква jе дуготрпљива. Она никоме не прекида пут ка спасењу. Jер човек сам по себи је слаб и без Божије помоћи не може учинити ништа добро. Бог је све уредио тако да је све што је потребно за спасење само у Цркви.

Без Цркве они ће сигурно пропасти, чак и ако сами то не разумеју у потпуности. И овде не можемо следити пут мржње, јер је мржња пут непријатеља Цркве, а пут саме Цркве је љубав.

Нико не зна који ће бити путеви оних који се боре са Црквом. Они могу пасти у провалију или се могу попут апостола Павла препородити за нов живот. Због тога је толико важно не попуштати пред таквим људским и земаљским осећањима као што је жеља за осветом.

Када захтевамо анатеме и проклетство, то значи да смо и сами у великој мери подложни страстима. Зато што ниједан прави хришћанин неће пожелети зло ни грешнику. Jер Црква није судија. Само Бог је Судиjа. И свако ће бити одговоран пред Богом за своје поступке.

У овој ситуацији је веома важно ономе који је пао дати још једну (или можда више од једне) шансу. И ми знамо конкретне случајеве кајања. Овде су стрпљење, разборитост и способност здравог расуђивања важнији него икад.

Али, наравно, ако је човек у свом отступништву отишао предалеко, онда Црква може само сведочити да више с ним није на коjи начин повезана и предати његову судбину у Божиjе руке. Ово је суштина анатеме.

Записала Наталиjа Горошкова