У последњој молби Господње молимо Бога да нас избави од злога. Ко или шта је «зло»?

Словенска реч «зао» («лукав») по свом значењу је супротна речи «раван». Присетите се, на пример, речи као што су лук или кривина реке. Дакле, «зао» или «лукав» је нешто криво, уврнуто, покварено. У молитви «Оче наш», као и на другим местима Јеванђеља, нико други него ђаво се назива «зло». Јер ђаво је првобитно створен као добар и светао Анђео, али је, отпавши од Бога, изобличио своју природу. Због тога је било који његов поступак такође постао искривљен, односно зао, погрешан.

Говорећи о последњим речима молитве Господње, свети Јован Златоуст примећује: «Овде Христос назива ђавола злим, заповедајући нам да водимо непомирљив рат против њега, и показујући да он по природи није такав. Зло не зависи од природе, већ од слободе. А да се ђаво превасходно назива злим, то је због изузетне количине зла које је у њему, и зато што он, не трпећи никакву увреду од нас, води непомирљиву борбу против нас».

Али зашто у молитви тражимо да нас избави само од ђавола, а не од оних људи који нам се такође чине лоши? Јер нема лоших људи. Свака личност је слика Божија, која услед одређених искушења постаје водич у овај свет зла. Али човек, за разлику од ђавола, може да се промени, покаје и постане бољи. Зато, по Светом Јовану Златоустом, Спаситељ није рекао: избави нас од злих, него од злога, учећи нас тиме да се никада не љутимо на ближње за увреде које понекад од њих трпимо, него да све своје непријатељство окренемо против ђавола као против кривца свих зала.