Жртвовање себе и свог живота, као највреднијег, као жртву Богу је највише испољавање љубави за које је човек способан.

Такво испољавање је велики дар послат од Господа. Поклони не постоје без искушења. А ови други се шаљу у таквом обиму и снази, какви можемо да издржимо. Како се повећавају искушења, тако расте и благодат Божија.

Тренутак истине у животу сваког верника је свесно жртвовање себе Богу као одговор на Божју жртву самога себе ради човека.

Данас се сећамо догађаја који је постао прекретница у историји људског спасења. Ваведење Пресвете Богородице у храм постало је неопходна карика у спасоносном промислу Божијем за свет, рекао је Св. Јован Шангајски. Постало jе почетни корак целог човечанства у успону ка Богу.

Цео живот Пресвете Богородице био је пример непрекидног жртвовања и служења Богу.

Сада пролазимо кроз наредну стазу са препрекама.

Свакоме је дата могућност да одговори Богу за Његову љубав, да покаже свој плод. Морамо ићи овим путем са стрпљењем и поверењем у Бога, ма колико то тешко изгледало. Господ ће свакога подржати, утешити и благословити.

Да се ​​учврстимо у вери, љубави и нади молитвама Пресвете Богородице. И нека нам Господ да снаге да носимо не само свој терет, него и да помогнемо збуњенима и страдалницима.

Митрополит Антониjе (Паканич)