Шта је суштина преображаjа, објашњава митрополит Антоније (Паканич).

Цео наш живот састоји се од низа преображаjа. Од самог стварања. Преображени смо из малене ћелије у пуноправну особу, од бебе до момче, од момче до одрасле особе. Током целог живота, вољно и невољно, се променимо, опонашајући своје хероје, идоле.

Животворна моћ преображаја својствена је човеку. Уведена jе у његову природу. Ово је можда једна од најдубљих сила које покрећу особу.

Преображаj је вишесложен поjам. Трансформишући један ниво, идете на други. И овај процес је бескрајан.

Господ је Својим Преображењем открио апостолима, у њиховој личности и целом човечанству, врхунац човековог духовног успона. Сада знамо куда да идемо, чему да тежимо.

Наша вера се такође временом мења. Присетимо се својих мисли и осећања пре десет година, па чак и годину или шест месеци. Ако духовно растемо, водимо истински духовни живот, онда не можемо а да не приметимо промене у нашем односу са Господом и светом.

Сваки дан откривамо нешто ново и инспиративно. Постепено се мењамо, уместо да покушавамо да променимо свет око нас. Свесно се удаљавамо од штетних и грешних ствари које уништавају наше животе, и све више размишљамо, изнутра се удаљавајући од буке и вреве.

Наша вера престаје да буде привид, већ постаје тиха, мирна.

Мирноћа  је плод унутрашњег преображаjа и квалитета праве вере. То је оно што нам свима недостаје. Умиривање је један од аспеката блаженства, додир Духа Божијег, светлост Божје милости. Духовно преображење увек води ка преображају земаљског живота. Он се испуњава светлошћу и нетакнутом лепотом.

Душа настоји да пронађе Бога. Јер само у Њему је могуће право преображење, које се никада неће завршити, које нема граница, није подложно времену и доступно је сваком храбром човеку који је своје срце предао Господу.

Записала Наталиjа Горошкова