Све што се дешава не треба да у нама изазива страх и сметеност, већ, напротив, храброст и одлучност да следимо Христа.

Драга браћо и сестре у Христу!

Наш узбуркани свет је попут олујног океана где талас прати талас. Потпуни мир на мору је изузетно ретка појава.

Ратови, болести, прогони, несреће и туге који следе периоде благостања и мира, човека не могу а да не уплаше. А за безбедан боравак нашег животног брода у овоj стихиjе хитно нам је потребна вертикала – духовна димензија нашег бића.

Бог Створитељ нас је благословио да живимо у веома тешким временима. Као хришћани, спремни смо да понизно издржимо искушења, да сву своју психичку и физичку снагу, све своје могућности усмеримо на активну помоћ земљи, њеним браниоцима, нашој страдалној браћи и сестрама.

И зато је милионима Украјинаца у овој ситуацији било тако болно добити ударац у срце. Чути за почетак новог угњетавања Цркве баш у време када нам је унутрашње јединство толико потребно.

Код неких наше браће и сестара то је изазвало пометњу, па чак и негодовање, код других – жељу да оду на барикаде.

Зато данас желим да се обратим свим речима Спаситељевим:

«Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство» (Лк 12,32).

Све се ово већ дешавало у историји. Све што се дешава не треба да изазива страх и пометњу у нама, већ, напротив, храброст и одлучност да идемо за Христом, да носимо свој крст, сећајући се да се иза страхота Голготе на овом путу нас сигурно чека радост васкрсења.

Не једном су православна вера и Црква Христова била прогоњена. Ово је прави знак праве Цркве, који нам је открио сам Спаситељ у Јеванђељу: «Ако мене гонише, и вас ће гонити» (Jн 15,20).

Права Црква никада не полаже право на туђе, не жели зло свом ближњем. Она служи само Христу и Његовој Божанској мисији – спасењу човечанства од ропства греха и смрти.

Морамо бити верна деца наше праве Мајке Цркве, упознати је, чути њен глас и следити га.

Делотворна подршка Цркве се не манифестује у неоснованим изјавама, већ пре свега у молитви – молитви код куће и у цркви, делима милосрђа.

Стога су наше цркве, као и увек, претрпане у ове дане Божичног поста. Ово је доказ са ким иде православни народ Украјине.

Такође смо позвани да будемо верни грађани наше Отаџбине – да је поштујемо, да испуњавамо њене законе који нису у супротности са заповестима Божијим, да чинимо све што је могуће за њену корист и заштиту.

Онај ко искрено верује и у свему верује своме Господу није изложен злоби и разорној мржњи као одговор на угњетавање, увреде, неправду. Он прашта као што је Христос праштао.

То не значи да одустајемо и нећемо чинимо ништа. Верна деца Украјинске православне цркве су грађани Украјине који поштују закон који раде и бране своју Отаџбину. И зато нам Устав и закони наше државе гарантују слободу и право да слободно исповедамо своју веру.

Безумни налет измишљених оптужби, масовни притисак медија на епископију и свештенство наше Цркве са жељом да се у сваком случају компромитују недостојни су демократске и европске државе.

Дакле, имамо право да за своју заштиту користимо цео законодавни арсенал и наше државе и паневропски.

Човек не може да не сања, а свако од нас има своје снове, са којима се обраћамо у молитвама Богу. Сигуран сам да нас сада уједињује један једини сан – сан о миру на многострадалној украјинској земљи.

Да бисмо убрзали овај трепетни тренутак, морамо свакодневно да живимо мирно, без панике и галаме, прођемо путем који нас је Бог поставио – у породици, на послу, у цркви и друштву. И милиони верне деце Украјинске православне цркве сваког дана достојно иду овим тешким путем, приближавајући жељени тренутак мира.

Још једном, драга браћо и сестре, подсетимо се речи Бога нашег Господа Исуса Христа: Не бој се, мало стадо. Сваки који призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима.

Митрополит Антониjе (Паканич)