Зашто апостол Тома није одмах поверовао? Чему нас учи његов пример? Како савремени човек може сведочити о Богу? Митрополит Антоније (Паканич) одговара уочи Томине недеље.

– Током векова су многи хришћански писци са свих страна покушали да испитају епизоду о Томином неверју, да разумеју Томине сумње, да схвате Христово снисхођење према њему, да виде моралне поуке за сваког од нас. Зашто апостол Тома није одмах поверовао?

– Тома се од осталих апостола разликовао крајњом ревношћу и жаром: када је Христос уочи Пасхе Страдања рекао својим ученицима о својој жељи да оде покојном Лазару, сви апостоли су ћутали, можда се борећи са сумњама — Јевреји су управо покушали да Га убију (Јован 10:31). Тома импулсивно каже апостолима: «Хајдемо и ми да помремо с њим» (Јован 11:16).

Такође у горњој соби на Сиону, са апостолима готово потпуно тихим, Тома поставља Христу питање показујући колико је озбиљно схватио то што се дешава: «Господе! Не знамо куда идеш; и како можемо пут знати?» (Јован 14: 5). Односно, желео је да тачно зна све о спасењу, јер је његов целовити карактер захтевао потпуно предавање најважнијем у животу, и све је разјаснио како би био сигуран у свој избор. Стога је Тома, по Промислу Божијем, био одсутан при јављању васкрслог Христа апостолима (Јован 20:24). Jер, уколико је био сигуран да жели да преда свој живот за Христа, требало је да се лично увери да је Исус васкрсао и да је самим тим Господ и Бог (Јован 20:28).

Човек не следи пут апостола Томе, утврђујући се у својој вери, када не само да не намерава дати живот за њу — он чак не планира ни да га промени.

– Наши неверници-сународници, према њиховом признању, нису срели Христа, и они заиста га не могу разазнати у животима оних који говоре о Њему и инсистирају на Његовом васкрсењу. Како они могу данас да упознаjу Исуса?

– За човека постоји само једна прилика да упозна Христа - да започне свој пут до Њега, и Он ће сигурно ући у живот ове особе, помоћи у најтежем тренутку, подстаћи онога коме је помоћ потребна. Људи који кажу да сада наводно нема чуда, једноставно у свом животу нису покушали да упознају Христа. Они који су тежили могу се сетити многих дивних искустава из сопственог живота и живота својих најмилијих. Само треба покушати да разазнате Христа у свом, а не у туђем животу, сећајући се добре светоотачке речи: «Упознај себе и доста ти је».

— Како савремени човек може да сведочи о Богу?  

— Баш као и у друга времена — својим животом. Атонски старци имају изреку: «Не почињте да говорите људима о Богу, живите овако да вас питају за њега». Ово је врло једноставно, тачно објашњење Спаситељевих речи: «Тако да се светли ваше видело пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима» (Матеј 5:16). А сведочењу делом, увек морате бити у стању да додате сведочење речју, као што је рекао апостол Петар: «Будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање. С кротошћу и страхом имајте добру савест... да се постиде они што куде ваше добро живљење по Христу» (1. Петрова 3: 15-16).

Разговарала Наталиа Горошкова