Зашто је празник Сретења Господњег подстакао песнике на стварање бесмртних творевина? Шта је ту тако посебно?

Празник је установљен у знак сећања на Сусрет, коjи jе одиграо у четрдесети дан по рођењу Христовом, описани у Јеванђељу од Луке (Лк. 2, 22-40). На данашњи дан Богородица и праведни Јосиф Обручник донели су дете Исуса у јерусалимски храм да би принели законску жртву благодарности Богу за првенца. Малог Христа Бога је у храму дочекао праведни старац Симеон.

Сретење је сусрет човечанства са Христом, сусрет који је превазишао сва могућа очекивања. Овај сусрет је заувек променио свет.

Праведни Симеон у молитви «Сад отпушташ…» исповеда радост на крају чекања, ослобођење.

Плод сусрета био је опрост, ослобођење човека од казне за грех. Ово нам нико раније није могао дати.

Господ је донео човечанству слободу од ропства, исцељење осакаћене људске природе, обнављање лика Божијег у човеку. И ова обнова се дешава не само у земаљском животу, већ и у животу вечном.

Оваплоћени Христос, Друга Ипостас Свете Тројице, дао је људима светлост која отвара познање Истинитог Бога. Светло које се никада неће угасити.

Чезнемо за сусретом са Христом у овоземаљском животу, испуњавајући заповести Божије, уздајући се у Промисао и свету вољу, угађајмо Богу добрим делима. И тада ће наш сусрет са Христом на Страшном суду бити радостан и спасоносан. Такав је постао за Светог Симеона Богопримца, пророчицу Ану и хиљада светитеља Божијих.

Записала Наталиjа Горошкова