За старца Симеона је већ дошао тај дуго очекивани дан када се његова нада испунила: видео је Спаситеља света, рођеног од Дјеве Марије.

За време египатског цара Птоломеја II, праведни Симеон је заједно са 72 научника превео књигу пророка Исаије. Прочитавши у оригиналу речи „Ето, дјевојка ће затрудњети и родиће Сина“ (Ис 7?14), одлучио је да је реч „дјевојка“ погрешно поменута и хтео је да је исправи у „жена“.

У том тренутку му се јави анђео и задржи га говорећи да су речи истините и да се он сам у то може уверити. Поверовавши анђелским речима, старац Симеон је водио праведни живот, и са надом очекивао долазак Христа Спаситеља у свет. Према предању, старац Симеон се удостојио да доживи 360 година. Његове свете мошти пренете су у Цариград и положене у Халикопартиском храму у припрати светог апостола Јакова.

Молитва Светог Симеона Богопримца „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе“ се пева на празницима или чита у току службе на сваком вечерњу, како би протекли дан верника подсетио на временитост земаљског живота, који ће завршити неизбежним излазком у вечност и дуго очекиваним Сусретом.

„Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно“, каже прича цара Соломона. То значи, према речима Св. Јована Златоустог, да почетак врлине треба одмах положити, а не одлагати за будућност. Добро је одмах предузети добро дело, а не препуштати се нади.

Хаjде да живимо у миру са Богом и савешћу, испуњавамо јеванђелске заповести, будимо корисни, да бисмо као Старац Симеон са надом и радошћу срели траjну светлост Господа нашег Исуса Христа.

Примимо смерно и са захвалношћу све што нам је послато одозго. Не заборавимо да свака особа мора бити корисна. Сваки човек је створен да буде користан. И сваки догађај је користан, ако разумемо „зашто“? Ништа није бесмислено ако се тражи смисао.