Не бити као сви други значи не стидети се чињенице да се разликујемо од такозване већине. Свако је одговоран за себе, а не за друге.

Добро је бити алат у рукама Маjстора, а не одбачено дело, које се баца у ћошак. Треба тежити да се Учитељ диви Његовом стварању, а не да га шаље на обраду.

Гомила је уздигла Христа, гомила Га је разапела. Према томе, гомила је лош саветник, нећете јој угодити. Ветровита је и променљива. Ко се окупља у гомили? Најчешће тамо иду несигурни људи, који су све jош у потрази.

Мишљење већине требало би да буде последњи од фактора који утичу на наше понашање и свест. Као што је рекао апостол Павле, «А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан» (1. Кор. 4: 3).

На Судњи дан, наша савест ће бити наш главни тужилац. Стога, доносећи било какву одлуку, морамо слушати тихи глас савести. Можда ће овај глас једном зазвучати, а затим ће се утишати. Али он звучи код сваког.

Ко смо ми ако нам се одузму страсти? То је оно што треба да схватимо.

Створићемо себе док има времена. Искористимо сваку прилику коју нам је Господ дао да чинимо добро. Само ове тренутке ћемо понети са собом, само ће ово бити наша истинска стварност.