Митрополит Антоније (Паканич) о страшном и подмуклом греху

Многи од нас живе и не схватају какав је тежак грех ушао у њихов живот, везао им срце. Овај грех је роптање. Свако наше незадовољство је испољавање овог греха.

Многи од нас живе и не претпостављаjу какав је тежак грех ушао у њихов живот, везао им срце. Овај грех је роптање. Свако наше незадовољство је испољавање овог греха.

Роптање је изузетно опасно. Није толико очигледно као друге страсти: среброљубље, блуд, штетне навике, али постепено осваја душу, преузима власт над човеком у готово свакоj области живота.

Размислимо о нашем животу. Понекад не схватамо да дан, по правилу, почињемо роптањем: нисам се наспавао, лоше време, умор, незадовољство другима, послом, породицом, потцењивање... И тако цео дан.

Постепено и неприметно за нас незадовољство расте и роптање постаје наша друга природа. Непрестано гунђамо. А опасност је у томе што се роптање развија, често неприметно за нас саме, у мржњу према Створитељу, у Њему почињемо да видимо извор свих невоља.

Подмуклост овог греха лежи у његовој неупадљивости и неухватљивости. Морате бити духовно трезвен да бисте пронашли његове штетне последице. Извана, наше незадовољство изгледа довољно невино. Само мало се жалио, само мало jе незадовољан нечим.

Али то није тако, роптање је далеко од безазленог. Пушта дубоке корене и лишава човека радости и вере.

Стога пажљиво посматрjте себе. Будите избирљиви према себи и снисходљиви према другима.

Записала Наталиа Горошкова

Теги

Опубликовано: Thu, 11/02/2021 - 17:53

Статистика

Всего просмотров 7,473

Автор(ы) материала

Социальные комментарии Cackle