Сада има доста људи који се називају експертима (или сами себе тако зову), пишу о Цркви, говоре о саборима, аутокефалности, црквеном праву. Коме од њих се може веровати?

Нажалост, данас је сама реч „експерт” девалвирала. Исти људи су у последњих неколико година одједном доследно постали „стручњаци“ у области епидемиологије, вакцинације, геополитике, војних послова, а сада и у питањима Цркве, а да за то немају ни теоријска ни практична знања.

Ово је прилично уобичајена и честа појава. Али постоји и група људи који имају чак и академске дипломе, који се ротирају у црквеним и прицрквеним круговима, и периодично објављују разне незваничне информације из црквеног живота. Треба ли их схватати озбиљније?

У ствари, као што смо више пута рекли, према свакој примљеној информацији треба се односити крајње опрезно, посебно у нашим немирним временима, када је информациони простор пун лажи, пропаганде или неоснованих мишљења.

Што се тиче преносилаца таквих информација, постоји један универзални критеријум: провера истином. Ако нам се одређени аутор представља као експерт, онда пре него што узмемо у веру све што је он написао, вреди проверити: шта је раније писао овај „лидер мишљења“? А ако се покаже да су се информације које је он некада изнео временом испоставиле да су нетачне, а прогнозе овог „стручњака” се нису обистиниле, онда је очигледно да смо пред шарлатаном или манипулатором.

Али ово се односи на „експерте“ за световне ствари. Са црквеним стварима ситуација је другачија. Jер Црква је дводелни организам који постоји у простор-времену нашег земаљског постојања и истовремено – у вечности, у реалностима Небеским. Приступити томе са становишта грешних световних категорија значи не видети суштину.

А ако неко тврди да је црквени експерт, мора бар сам да буде део Цркве. А ту је још лакше израчунати шарлатана: ако у расуђивању овог „експерта” има свега, али нема Христа, ако црквени живот гледа искључиво кроз призму националности, језика, геополитике итд., него и не кроз призму духовног живота, онда jе самозванац. И таквим људима, наравно, не можете веровати.

Записала Наталиjа Горошкова