Празник Свете Тројице је диван и разнолик, превазилази уобичајене оквире осталих свечаности. У њему је комбиновано много различитих значења и подзначења.

Сведочимо да се Бог или Тројица, као једна целина, нераздељива, човеку представља у три Ипостаси: Бог Отац, Бог Син и Бог Свети Дух. Тако се Господ открио људима, дајући нам ону целовитост разумевања Себе, која је једино могућа и спасоносна за људски ум, ограничена земаљским концептима. Свака Божанска Ипостас допуњује другу, стварајући васцелу, нераздељиву Слику, док истовремено остаје независна и савршена Јединица.

Обраћамо се Богу Оцу, Створитељу и Творцу: «Слушај вику моју, царе мој и Боже мој! Јер се Теби молим, Господе!» (Пс. 5:3).

Молимо се Божанском Сину и Спаситељу Исусу Христу, истинитом Богу, равном Богу Оцу: Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј мене грешнога.

Молимо Духа Светога, Утешитеља, Цара Небеског, истинитог Бога, равног Богу Оцу и Богу Сину: Спаси, Благи, душе наше.

Све на свету живи и покреће се Духом Светим.

Свако Лице Свете Тројице има своју јединствену Божанску моћ, снагу и наше духовно заједништво са Сваком од тих Ипостаси има своју нијансу, емоцију, усмерену управо на ову Слику.

Решење Свете Тројице једнако је решењу живота. Сва три Лица чине Једну Суштинску Тројицу и обраћање Једном од Њих равно је обраћању Једном Богу.

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе, очисти грехе наше;
Владико, опрости безакоња наша; Свети, посети и исцели немоћи
наше, Имена Твога ради.

Деловање Свете Тројице најбоље се открива у молитви, када молимо Оца у име Сина Исуса Христа, благодатном помоћи Духа Светога.

Празник Свете Тројице је уједно и рођендан Цркве Христове — добар разлог да утврдим шта радим у Цркви.

Ако смо у Цркви ради спасења, ово је исправан став. Ако покушавамо да спасимо и побољшамо Цркву, мислим, да нешто није у реду у нашем духовном животу.

Цркви није потребно спасење. Она је света, непоколебљива, неуништива, вечна. Јер је њена глава Исус Христос, Син Божији. Не треба да спасите Цркву и оне око вас, него спасаваjте себе. Али спасење је могуће само у Цркви, зато човек треба да се плаши отпасти од Цркве.

Нека само Извор највишег добра поседује нас и читав свет. Нека нас наша вера у Пресвету Тројицу учини светима, достојнима Њеног бића у нама.

Завапимо јој на коленима: Свети Боже, свети Крепки, свети Бесмртни, помилуј нас.

У овој анђеоској молитви «Свети Боже» позивамо се на Бога Оца, «Крепки» — на Бога Сина, јер је Он свемоћан као Бог Отац, а «Бесмртни» — на Духа Светога, јер Он није само вечан, попут Оца и Сина, али и даје живот свим живим бићима и вечни живот људима.

Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.


Записала Наталиа Горошкова